bukeed

Šta kriješ?


Obično pitaju

Zašto pisanje, odakle inspiracija i čemu toliko “mračne“ teme.

Prije par dana se prvi put desilo da me neko koga ne poznajem

U sred kafića, galame i buke sa ozbiljnom facom upita 

“Šta kriješ?“

Krijem srce prošarano modricama od udaraca koje sam primao

Ono zato glasnije lupa svaki put kad nekog pustim blizu

Pa se uplaši poput psa lutalice kojeg šutiraju na ulici

Skupi se za dva broja i počne da paniči.

Krijem jetru pokidanu pijanim noćima i godinama

I sada svaki put kada mi nude piće lažem da ne pijem

Jer sam počeo intenzivno da treniram i izbacio alkohol

A ustvari mi trnci prolaze stomakom samo kada pomislim

Na sve demone koji će isplivati kada srce potopim u vino.

Krijem u sebi tri-četiri bivše ljubavi i pun frižider uspomena

Svaku od njih i dalje volim i nemam ih namjeru preboljeti

Ali sa njima moram bježati sa mjesta na kojima sviraju balade

Jer se te vještice tamo unutra udruže i udare na sentiment

Pa mi se čini da ću da se ugušim u vlastitim emocijama.

Krijem se od mraka kao dječak iz horor filmova

Uvijek mi je upaljena makar mala lampa, makar svijeća

Kao da se bojim da će me i moja vlastita sjenka napustiti

Pa joj uvijek dajem dovoljno svjetla.

Takav sam u ljubavi, prijateljstvima i generalno sa ljudima

Uvijek dajem više nego što bih trebao samo da ne bih morao

Doći u situaciju da nemam nikoga.

Često su to pogrešni ljudi i često su to nove modrice na srcu

Ali drugačije nikad nisam umio.

Krijem svoje pjesme od sebe samog, nikad ih ne čitam

Ne znam da li se bojim onog što ću tamo naći

Ili samo ne želim saznati da sam zapravo loš pisac

Pošto je pojedinih noći to “pisac“ jedino što mi ostaje.

Krijem svoj stan od djevojaka koje kažu da bi voljele da svrate

Da slušamo neki blues i da im čitam pjesme

Valjda zato što se bojim da će vidjeti da u tom mom životu

Zaista nema ništa posebno

Da je ta čarolija stvorena oko mojih riječi samo u njihovoj glavi

I da ni jedan razuman čovjek nikada ne bi poželio

Biti pisac.

Krijem se od ljudskih pogleda i dodira

Nemam objašnjenje za to, jednostavno sam to oduvijek radio

Djevojke su me voljele i prije nego što bi saznale da pišem

Pa vjerujem da izgledam relativno dobro ali uzalud

Neki dio mene tamo unutra ima problem sa ljudskim pogledima

I ne želi da mi kaže zašto je to tako.

Rekli su mi da imam tužan pogled, da su mi oči na krajevima prirodno spuštene negdje prema dole

Pa čak i kada sam sretan izgledam kao da nešto krijem.

To je možda odgovor na mnoga pitanja mog života.

Mrzim prostorije sa mnogo ludi, gužva i buka su moj kriptonit

Uhvati me neka tjeskoba kao da su me svi oni zagrlili u isto vrijeme

Moram što prije da pobjegnem na balkon i zapalim cigaretu

Pa sklopljenih očiju duboko udišem smjesu toplog nikotina i hladnog vazduha.

Mrzim zagrljaje.

Ili stisnem preblago jer se bojim da ću da gušim

Ili stisnem prejako jer ne želim da odeš.

Nikotin i kafa su mi jedini poroci

Dovoljno jaki da mi razbude jutra, dovoljno blagi da priguše noći

Nemaju skrivenu namjeru kao alkohol ili neke jače stvari pa ih se ne bojim.

Krijem se iza ekrana i pišem uglavnom pod lažnim imenom

Samo zato što je lakše odustati od nečeg kada niko ne zna čije je to.

Djevojke tretiram jednako kao i pjesme

I ne obazirem se mnogo za nered koji ostavim za sobom.

Neke od njih su me voljele, neke možda i dalje pate za mnom

Ali njihov sretni završetak ih čeka negdje drugo, ja sam lekcija koja će se pobrinuti da tamo dođu.

Osmijeh mi nije lažan ali je rijedak. Bilo bi tu i suza ali

Postoji neka genetska kletva koja se generacijama prenosi porodicom

Muškarci mog prezimena nikada ne plaču

Žene mog prezimena previše plaču

Pa negdje u sebi vjerovatno imam par predrasuda na tu temu.

Krijem se eto, i od toga.

Vjerujem u Boga ali u sebi krijem malo đavola

Ne zato što želim, već zato što se sam tamo uselio nekad u djetinjstvu

I od tad ga pokušavam istjerati iako mi ponekad koristi

Zbog njega se uglavnom i bojim potpunog mraka

Ko zna šta bi napravio tamo unutra kada bih ga pustio.

 Krijem se od velikih očekivanja iako sam oduvijek bio dobar u svemu što sam radio

Vjerovatno je to strah od odgovornosti i želja da niko ne ovisi od mene.

Volim da palim vatre i do kasnih sati gledam u njih

Nekad spalim par svojih pjesama i gledam kako ugljenisani komadići papira lete prema nebu

Ne znam da li i taj ritual ima neku skrivenu poruku

Možda je to želja da moje riječi budu vječne a možda i želja da se izgubi svaki njihov trag.


„Ne krijem ništa“ je sve što sam joj rekao

I kada bih joj ispričao ne bi mi vjerovala.

Sjebu je sitnice, previše razmišljanja, brige, buke, škole, ljudi pa čak i porodice. Treba joj utočište, grudi na koje će nasloniti glavu, zagrljaj i malo tišine. Često joj je teško da povjeruje koliko je snažna i dobra osoba, mnogo odan prijatelj i vjerna žena i ako bog da savršena mama. -A.D.
—  A. D. ( Stihovi za nju )

anonymous asked:

Why is she Rory if her name is Victoria? I'm confused lol

ahhh sorry non! i kinda explained it in this post, but it’s from how ivy says victoria reese - it would be tor-ree but ivy can’t make a t sound yet, hence rory, which the whole family started using and it ended up sticking :)

Kisahku 1: Sauna ****2

Sbnarnya abg da lama nk g sauna ni. Sepanjang abg stay KL dlu, abg x pnah sekali pn pegi. Dgr mmber2 cite mcm best. Tp abg still x berani nk pegi. Skrg abg da pndah ke negeri lain baru terhegeh2 nk pegi. Hahaha….

Kisah bermula msa bln May ari tu, bos abg anta abg outstation ke KL. Keesokan harinya abg xthu nk wt pe. Jadi abg roger mmber lme abg kt kl ni ajk lepak. Kire lame la abg x jmpe dy ni. Dah jumpe tu abg luahkan hasrat abg sruh dy bwk abg ke sna. Mule2 tu dy tolak sbb dy ckp dy x suke ke tmpat mcm tu. Lg pn dy mmg x pnah pegi. Abg pn memujuk rayu dy siap janji yg abg akn jga dy kt sna. Patu abg ckp kt dy klau rasa x selesa kita cabut je. Hehehe.

Kite org smpai sne dlm pkul 6ptg. Smpai tu kite org duduk je dlm kete smbil tgk tmpat tu dr jauh. Smbil tu smpat gk kite menganalisis tgk org2 yg dtg tmpat tu. Ade mcm2 ragam, ade yg tua, ade foreigner, ade sotong celup tepung… isk3… dlm setengah jam mengumpul kekuatan tu baru kiteorg melangkah keluar ke tmpat tu. Mse naik tgga pegi ke reception tu mmg gigil gile… maklum la 1st time. Pas bayar semua uncle tu bg kunci loker. Pegi je loker ade la 4 5 org jantan tgh tuko baju. Rasa sedikit akward sbb mmg x pnah dtg. Buke je loker kteorg ambil towel dan tuko pkai towel tu. Tnpa menoleh kiri dan kanan terus abg ngn mmber naik tgga ke tgkt ats. Smpai ats kire trkejut la sbb ramai rupanya kt ats tu. Kwn abg dr tdi mmg berkepit non stop la ngn abg. Abg yg pd mulanya ketakutan tu da mula rasa ok. Prasaan horny da mengusai ketakutan abg. Hahaha. Dlm byk2 jntan dlm tu ade la sorg mamat melayu ensem yg menjadi buruan semua jantan2 keparat dlm tu. Kire mmg hot la.. even kemetot sikit dr abg, tp body mmg sedap la. Dgn sixpaxnye, kulit cerah, muke ensem, mmg semua org kejar la… then ade 1 mse tu, mamat tu tgh mandi kt shower, smua org kerumun dpn pntu shower tu.. mne xnye, semua trpegun tgk mamat tu bogel. Abg pn x trkecuali la prgi cuci mate.. mmg x d nafikan, abg pn stim tgk bubble butt dy… alahai…

Dlm pkui 7.30 mlm cmtu, tmpat tu da mule crowd. Mkin ramai dtg. Jantan2 sado pn makin byk. So mmg byk choice la. Mmber abg dr tdi dh ilang. Pas tgk jntan2 sado, trus ilang takut. Lahanat punye mmber. So abg pn mulakan lgkah la mencuci mata. Msa abg masuk 1 blk gelap berselekoh dlm tu, ade 1 kmpulan jantan keparat block jln abg. Abg x thu la brp org tp rasa dlm 4 5 org. D kepungnye abg, mule2 tu panik la gk. Then dorg trus raba2 abg smpai terlucut towel. D ramas nya bontot abg yg bulat ni. Abg jadi rimas terus abg tolak n slmtkan dri. Hehehe

Dlm pkul 9, bru abg perasan yg dlm tmpat tu ade jakuzi and mmg buka pkul 9. Abg pn pegi la buat lawatan sosial kt sna. Kt situ ade dua jakuzi, 1 yg kluar2 buih, 1 lg yg air nya yg tenang jgn di sangka tiada buaya… hahaha… dlm kolam buih tu mmg crowd la… ade dlm 4 5 org.. kolam yg biasa tu ade 4 org, trmasuk mamat hot yg mula2 abg jmpa tdi tu. Smua pkat keliling dy. Kesian abg yg x ensem ni, sapa pn x serbu. Hahaha… so abg ambk keputusan pegi jejln dlu. 15 mnt lpas tu abg tgk kolam yg berbuih tu cuma ada 2 org je. Abg tgglkan towel, cekup konek abg dgn tgn dan trus masuk dlm kolam tu. Smbil tu abg perhatikan 2 mamat sekolam dgn abg tu. Boleh tahan orgnya. Yg sorg kulit sdikit gelap tp muke mmg jntan abis. Yg sorg plak kulit cerah, tp tgk dr gaya mcm askar. Ape yg abg bley agk dorg mgkin bru knal sbb masing2 msih dok berkenalan. Abg stim plak tgk dorg main raba2 konek dlm air tu. Then abg dgr yg si gelap tu ajk couple dy pegi tmpat lain. Keluar je mamat gelap tu dr kolam, tenganga mulot abg. Pergh… perfect gile body dy. Dgn tgginye, bdan sado, bontot bulat, konek besar siot. Abg trus jadi x keruan. Then pastu si cerah tu pn ikot sama, bdan si cerah tu x la sado, tp ade shape. Btg pn sama besar siot dgn mamat gelap tu. Cuma melengkung ke ats. Pas dorg belah abg pn belah gk follow dorg. Abg perasaan dorg masuk steam room….

Masa dlm steam room tu tercari2 gk abg kt mna dorg lepak. Rupanya dorg ade lepak kt 1 ruang yg mmg bley masuk fit2 2 org je. Abg pn intai2 la ape dorg buat. Abg bley dgr dorg tgh mengerang2 sedap. Then abg curi2 tgk, nmpak la si gelap tgh kulom btg si cerah… abg mmg stim gile. Nk je abg terkam dua2. Grrrr….. tetiba ade mamat mne ntah sibok je nk ngintai gk.. then mamat berdua tu mgkin sedar then dorg trus blah. Tp abg masih x berputus asa. Abg still follow dorg. Abg nmpak dorg masuk lorong gelap. Dlm tu mmg abg x nmpk apa2. Smbil teraba2 jln tu abg dgr suara mengerang lg. Abg mmg yakin 100 persen tu dorg. Abg try jln2 dpn dorg smbil raba2 dorg. Then slh sorg tu tarik tgn abg n mntak abg isap konek. Abg pn apa lg, terus trkam la… abg bley rasa yg konek abg isap tu milik si cerah sbb bengkok ke ats. Abg trus la bukak skill hisapan maut abg. Hahaha… abg buat deeptroat n mgharap dy cpt pancut. Tp hampeh.. mulot abg yg lenguh sbb konek dy trlmpau tebal. Dlm tgh isap tu abg prasan yg si mamat gelap ade kt sebelah, n somebody sesapa tgh blowjob gk. Then abg nyebok2 rebut konek dy dr somebody tu… tamak kan abg… abg time tu mmg bernafsu abis la.. tp tu la, mkin lama abg bley rasa mkin ramai jantan lahanat yg menghimpit kite bertiga.. then mamat berdua tu ckp dorg kna chow… sedey btol abg x smpat nk rasa air nikmat dorg… abg pn akur dgn permintaan dorg. Then abg biar dorg kluar dlu, abg lap2 mulot then abg kluar trus pegi shower. Sblh abg, abg bley prasan ade mamat chinese sado tgh usha2 abg mndi.. abg pn buat2 x prasaan dy, smbil main2 sabun gosok bontot abg yg bulat tu. Dari ank mata abg, abg bley nmpak dy tgh main konek dy smbil tgk abg. Tp maaf la, time tu abg mmg da xde mood. Pas abg brsihkan dri semua, abg trus kluar. Nk d jadikan cerita berselisih dgn mmber abg. Trus di soal siasat abg. Hahaha… d tnya nya abg melacur kt mna… hahah… abg ckp abg x g mna pn… just lepak kt jakuzi je… hahha… then kiteorg trus trun ke loker dan tukar pakaian…

-THE END-

*ni 1st time abg karang cerita abg. Maaf la kalau ada kesalahan kosa kata atau tatabahasa yg keterlaluan. Abg masih baru. Nnt abg akan ceritakan lg pengalaman yg abg pnah lalui spnjg jadi PLu keparat ni.. hahaa

anonymous asked:

abla dinleyecek bişeyler önersene ?

Mehmet Ali Aslan - La Tahzen
Mehmet Ali Aslan - Esma
El-Ardu Lena ve'l Kudsu Lena
Shahidina Rah -Nesma Thawra
Multeci klip - Omran al-bukaai
Jannah Jannah - Abdulbasit Sarut
Bir sabah gelecek kardan ayrılık
Subhanehu Rabbun Azim
Salla Aleyke Ya Hayrel Vera
Celebel Buke
Cemilun
Ribatul ihvah
Sanırım bu kadar yeterli :’)

Hi sha , this me zack . i buat account ni just for you sbb wechat you , you tak buke dah kan … Sebelum ni everythings just deal kat wechat… Okay ni i nak up sikit review pasal you . sebab smlm i tgok ramai bg review so i pon nak lah hehe.. Actually i dah lama ada wechat you time tu just stalking you je . kita meet up dkt rumah anis tak sengaje . sebab malam tu yg overnight rumah anis kot youre bridemaid bg pihak prmpuan and i pulak kawan abang anis . tetibe je you up pic dkt moment kata rumah anis wktu tu i pon ada gak kat situ hahaha . then i deal guna wechat dulu nak sure you ke tak haha . pastu you terkejut gile yg i kata nak service mlm tu . you dgn pakai baju kurung tudung bawal lagi tapi paling best you pakai pin up tu dah la tetek size d cup heheh walaupun bertutup tapi mendada siaa terpacak konek hahaha . then lpstu tak silap kita service dkt stor rumah anis kot sbb i nak cepat before balik . you dgn baju kurung bertudung lagi terus selak kain hehehe tengok bontot tu tertongek baik doh baik dari maria ozawa . i cant lupa thats bounty booty when i doggie you lah , korang penah bayang takk buat position 69 while her wearing baju kurung dgn tudung then after that i ask you nak pancut mne , time tu dah nak terpncut sgtt . ikutkan hati nak je bg facial face you too sbb gojes sgt but you kate pncut jelah dlm hahaha can you all imagine dah pancut² dia berdiri betulkan tudung sementara belum pakai kain then cum i kluar ikut pussy dia omg thats feelings hahahahabab !!. Sial lah tak pernah berangan nak main malam kawin pakai baju kurung lagi . youre service the best . before i kawin december ni please jadi “ bridemaid ” blah gf i hehehe . boleh practise for malam kawin hehehehehehehehe

@farahmiaww @farahmiaww @farahmiaww
Kada bih se zaljubio u ženu kao što je ona“, nastavi podigavši čašu, „jedini dokaz ljubavi koji bih mogao da joj pružim bio bi da odem što dalje od nje, makar to značilo na kraj sveta.“
„Ne shvatam zašto bi to bio dokaz ljubavi.“
„Zato što bih je tako poštedeo poznanstva sa tipom kakav sam ja, sa usamljenikom, okorelim neženjom, koji ima svoje navike i bubice. Ja se užasavam buke, a ona je prilično bučna. Ja mrzim kad sam previše blizu nekoga, a ona stanuje prekoputa mene. Osim toga, na kraju se čak i najlepša osećanja potroše, sve se ofuca. Ne, verujte mi, treba otići na vreme; u mom slučaju, ‘na vreme’ znači da ne treba ni da otkrivam svoja osećanja. “
—  Mark Levi - Neobično putovanje gospodina Daldrija
Mga Estudyante ng El Fili bilang (panggagagong) pagsusuma

Isagani: Dakilang Makata
(Diyos ko, kung dehins ka lang matapang, di sana may chix ka ngayiz. Bakit ‘di mo na lang tinula ang iyong kasawian, gags. Nasira tuloy ang mga plano. Pakshet.)

Basilio: Dakilang Ulila
(Diyos ko, dahil dedz na lahat ng mahal mo sa buhay, shinota mo na ang himagsikan. R.I.P. Inang, Crispin, Tandang Selo, Kapitan Tiyago, Maria Clara, at Juli.)

Sandoval: Dakilang Delayed
(Diyos ko, pumunta ka pa rito sa Pilipinas para mag-aral pa, e kawani ka na nga. Di mo batid yung bulok na sistema ng edukasyon na pinapairal ng mga kauri mo anetch, tangina.)

Macaraig: Dakilang Mayaman
(Diyos ko, dahil sa anda mo, agad kang nakalabas sa bilangguan, pero tinulangan mo ba yung mga kapwa estudyante? Putragis, ano ang halaga ng pera sa halaga ng pagkakaibigan, huhubels.)

Pecson: Dakiliang Pesimista
(Diyos ko, hala arriba-benga ka 'day, lahat hinanapan mo ng butas at binaril. Kulang ka ata sa pananalig. Wag ka nga emo, kulang ka lang din sa yakap beh.)

Tadeo: Dakilang Absintero
(Diyos ko, pumasok ka pa. Yung totoo, mag-aaral ka ba? At anong ginagawa mo sa mga prof mo upang makapasa? Landi mo, charot. Alam na.)

Placido Penitente: Dakilang Sawimpalad
(Diyos ko, Elias ver. 2.0 ka ba, reincarnation? Bakit 'di mo kasi kayang tanggihan si Juanito, ayan tuloy. Anitchi ba, gusto mo siyang jowain anetch? Tarush naman, 'day. Sige, push mo 'yan.)

Juanito Pelaez: Dakilang Kuba
(Diyos ko, self-explanatory itey. Akala mo kung sino kang hayop ka, kung makautos/ makakalabit/ makatapak/ makabelat ka kay Placido, ikaw ang seme? Chos, wag mong sabihin hindi ka nalungkot noong nag-walk out si Penitente, beh. Ayy, alam na. Buking ka bakler.)

I’m back from London! Highlights include:

1. great event in a former conservative club towards the end of which a very drunk man wandered in. he asked what we were doing, and when I said ‘selling books’ he repeated ‘buiks? bukes?’ at me (b/c he found my accent interesting I suppose), asked if I was JK Rowling, then gave in to my hustle and bought a copy. I wonder what he thought when he woke up the next day.

2. hanging with my friend C who is the best.

3. trip to foyles in which they let me sign copies of my novel (which had been on display) and were v nice.

4. hustling around some bookshops today and having 2 v nice encounters with booksellers, 2 pretty awful ones (passive aggressive posh men both) and one where I had to say precisely how queer my book was (to justify it being in an lgbt bookshop, which, fair enough)

5. I stood in the centre of the decline of the world, and it is an organic shop that sells: 1. blue fizzy keffir 2. several different kinds of cutely-packaged crickets, in various flavours (fruity curry, greek spices) 3. the weirdest coffee - including one kind with mushroom and another with just espresso and coconut oil. (can you imagine the mouthfeel on that?) and of course all the other things like freeze dried fruit of the kind you get in cereal but like 3 pounds for a gramme, cheese made of pure grass-fed smugness, that sort of thing.

5. hung out at the tate modern pretty much too brainfogged to do much more than wander through and think, that’s a picasso, that’s a thing with nails in it, I still don’t get rothko, it’s the coyote guy. and I stood at the top where you can look directly into rich people’s homes but no one was in.

6. came home again. oh london. you are what you are and it’s a lot.

Stay with me - Part 6

Word count - 2565

Warnings - Smut, cutting, violence.

Request are open

GIF NOT mine, credits to whoever made it.

Originally posted by wandamaixmoff


Keep reading

Shoh nxenes maturante ne rruget e qytetit sesi godasin me veze e miell njeri-tjetrin, te cilet jane te pushtuar nga nje injorance e tejskajshme e percaktimit te argetimit dhe te huazimit te nje “kulture ordinere maturie”. Gjithashtu ne te njejten rruge shoh lypsare te varfer te cilet me mjerim ne sy shohin gjithe ate mall te cuar dem, qe e perpin toka, duke menduar sesa buke mund te hanin me aq veze e miell te harxhuar. Laguni me uje o njerez, behuni qull, te pakten keshtu thaheni prap, “mbase ju freskohen dhe trute .

(Milenko)

Moja Jagoda…
Zaboravio sam juče nešto da ti kažem, ne znam kako, al’ nisam ti rekao. Hteo sam, al’ nisam. Primetio sam da se rode ne vraćaju u naš kraj. Proleće je, vreme je za rode, a njih nema. Znaš, Jagoda, otkako si ti otišla, ja sam se bavio malo rodama. One su čudne životinjke. Kad su one otišle i neće da se vrate, to je upozorenje da je u našem selu nešto loše.

Vidiš, moja Jagoda, rode su čudna bića. One izaberu jednog partnera, sa njim žive, izrode mlade, prave sa njim gnezda, putuju, i ako slučajno, a to nije retkost, neko od partnera ugine ili strada tokom tih selidbi, rode ne traže drugog. Rode, moja Jagoda, ostanu same i tuguju, i tuguju za svojim partnerom, i bez obzira kolika je ta tuga, one lete i trpe. Trpe, moja Jagoda.

Jagoda, ja računam da je tebi tamo bolje. Svako ide tamo gde misli da će mu biti bolje, i rode su sigurno tamo gde im je bolje. Gde su rode, tu je dobro. Rode, draga, moja Jagoda, kad im neko otme stan ili kad im uđe tamo gde je njima dobro, one se tuku do krvi, ne daju. I ljudi idu tamo gde im je bolje. Još sam sinoć, ti bi rekla, zaludan posao radio, al’ ja kažem nadam se došli su neki ljudi, neko će doći, i rode valjda. Ovako više ne može, propadosmo.

Nisam ti danas došao, roda još nema. I znaš, možda ja o rodama ne znam dovoljno, nisam ni o tebi znao dovoljno, ti si otišla. Ne zameram ti, odlazak ti ne zamaram. Ti znaš šta je tebi zameram. Ove godine smo zaboravljeni. Roda nema, ni Boga ne vidim.

Gledam nebo, nebo gleda mene, nema ih. I ljudi odlaze, mnogi su se preselili ovde na groblje, a neki su otišli ko zna gde. Bojim se sa ću da ostanem sam. A zamisli, odjednom počeli da dolaze neki ljudi, pa dolaze, prolaze, planiraju nešto. Ja sam pomislio da i ti tako možeš iznenada da se pojaviš. A i ovako celo selo priča da nisi umrla nego da si me napustila. Ma pusti selo, neka priča šta hoćeš, znam ja da ti mene nikada ne bi mogla da napustiš. Jagoda, ja sam tebe sahranio, a voleo bih da si živa i zdrava, i da se tako iznenada pojaviš, da mi se nasmeješ. Kada bi ti došla sve bi procvetalo, i ja i Baranda. Pa da.

Čovek ne vidi kod očiju. Gleda, a ne vidi. Tako i ja, tek sam sada shvatio, tolike godine živim u Barandi, oko mene zemlja, pred kućom i blato, a ja tek sad shvatam. Još kad sam bio mali video sam da rane kada ih ne operem vodom, a na njima ostane blato, brze zacele. Ovo je lekovita zemlja, odneću ovu zemlju u Beograd da oni ispitaju, možda će da se smeju, al’ uvek se smeju. Nek se i smeju i sada, pa da. Izvini, uzeo sam ovaj tvoj lep lonac iz Italije i doneo ga. Eh, kako si ti bila radosna kada si trebala da ideš u Italiju na tih sedam dana. Kako si sijala od sreće pre nego što si otputovala, a onda kada si se vratila sve je krenulo naopako. Sećaš se?

E, moja Jagoda, sve bih da učinim, ali ne znam kako da tebi pošaljem poruku. Još ne znam kako, moja Jagoda.

Jagoda, ja te molim da me slučajno ne odgovaraš. Niko živ ne vidi kakva nam se nesreća sprema. Pa gde ima selo bez roda? Gde ima? Pa nigde. Pa idem, ljudima objašnjavam, čekam priliku pa im kažem, niko neće, niko se ne obazire, pa sam odlučio, saću da udarim na sva zvona, pa sam polepio plakate, objaviću i novinama, celom svetu, ko god želi da čuje i vidi da je naše selo ostalo bez roda. Nema ni jedne jedine, a selo Sakule puno roda. Moraću otići do njih da pitam da li su naše rode do njih otišle.
Eto, sada sve znaš. Nemoj da me zadrzavaš, molim te, nemoj da me zadrzavaš. E, sada da ti objasnim. Neko me vreme neće biti dok ono ne rešim. Jagoda, ja imam samo dve ljubavi - tebe i Barandu. Tebe sam izgubio. Ako izgubim i Barandu onda mi ne vredi živeti. Ako umrem kako ću da te volim? Zato te molim da me ne sprečavaš. Kako ću ne znam, ali moram da pokušam, oprosti. Ćuti, ćuti…

Neke stvari se pričaju noću, nisu za dan. Noću se muke otvaraju lakše. Tako ću ti ja, moja Jagoda, reći šta sam načuo; seoske babe pričaju da si išla u Opovo kod doktora i da si bila u drugom stanju. Valjda posle više nisi bila u drugom stanju. Pričaju, pričaju, kad bi se zidovi otvorili i njihove tajne osvetlile, sve bi se treslo od onoga što oni kriju i čega se plaše. Svoja dvorišta da čuvate i pazite, a moju Jagodu da ostavite na miru. Tako ja kažem, tako ja kažem…

Jagoda, sad još i ovo hoću da ti kažem. Nekada sam bio tvoj muž, a bio i još i učitelj Milenko. Sada znam zasigurno da više nisam tvoj muž, a nisam više ni učitelj. Sada sam samo Milenko. I to je možda previše.
Svuda sam te tražio, dugo i uporno. Najzad, kada sam shvatio, onda sam te ovde i sahranio. U školu se od sramote, što me nije bilo, nisam ni vraćao, a sad čujem da nema dovljno ni đaka za moj razred. Ne idem da pitam, pisma sam ti pisao i ostavljao tu na grobu, kasnije ih nisam nalazio. Ne znam, možda ih je vetar oduvao, možda ih je neko uzeo, sada puno ljudi dolazi u Barandu. Možda ti je neko i predao, tetka Ruža koja često dolazi na groblje nije ništa o tome rekla. Jagoda, čitam tvoje ime na krstu, a pored vidim moje prezime, to prezime nikom više nije potrebno. Ti si samo Jagoda, ja samo samo Milenko. Nismo više Miletin, valjda. Ipak, probaću još nešto, probaću da ćutim, možda ćeš me čuti. I više ti neću dolaziti.

(Jagoda)

Milenko, evo me, tu sam. Tu negde, blizu, daleko, svejedno. Čitam tvoje pismo, a stižu, ne znam ni kako, niko mi ih ne donosi, a ona ipak stižu. Ne pitam više za objašnjenje, samo slušam i gledam, ne zanimam me ni kako ni zašto. Ti si ovde sa mnom, čujem tvoj glas, prepoznajem tvoje reči, znam ih i onda kada ih ne vidim, i onda kada ih nema. U kojem to trenutku čovek reši da ode? Kad je dosta, šta prelije čašu? Može li se uopšte odrediti taj trenutak, ili si radi o nagomilavanju trenutaka? Kako ništa ne vidimo dok nam se događa? Uvek smo pametni naknadno. Prolazimo koz život slepi, gluvi, progledamo i pročujemo onda kada je gotovo. Rode su već davno otišle. Neće se vratiti, nikad.

Ništa više nisam znala. Nisam znala ko sam, nisam znala ko sam… Morala sam to saznati, morala, i ti moraš. I to se može samo kad si sam. Šta sam čekala, da se desi čudo? Nema čuda, Milenko. Možda ih ima, ali to nikada ne budu ona koja smo tako željno čekali, sve uvek bude drugačije. Možda se neće vratit rode, možda će se vratiti neke druge ptice, a mi ih nećemo primetiti jer čekamo rode.

Jesam li te volela? Jesmo li mogli ostati zajedno? Šta bi bilo da je došlo dete? Hoće li se rode ikada vratiti? To nisu prava pitanja, odgovor ne znači ništa. Molim te, pokušaj izbaciti iz glave sve te misli, svu tu buku, sve te priče. Ja pokušavam svakondnevno, sedim pored mora i ono me leči. Neki put zamišljam da si tu, pored mene , da držim tvoju ruku u svojoj. Onda se setim one buke u tvojoj glavi koju sam sve vreme tako jasno čula, od koje sam morala pobeći da bih ostala živa.

Nemoj me čekati. Tek kad me prestaneš čekati ja ću možda doći. Možda to je jedino što čovek može da obeća, jer obećanja mogu dati samo bogovi.
Šta je to puklo u tebi Milenko? Šta je to umrlo? Nisam ja ta koja je umrla, ti si taj, ja sam živa, želim biti živa, ne mogu više sa tobom. Vidiš li šta se oko tebe događa? Čuješ li jauk, plač? Osećaš li nepravdu, izdaju? Dopire li do tebe zlo, ili si se zatvorio, zaključao, navukao zavese, zaćutao, zatvorio oči, pokrio uši, je l’ to mudrost, ili samo strah?

A ne, ne optužujem te, nikad. Hteo si najbolje. Ja sam ta koja je pobegla, uvek sam bežala. Pobegla sam od sebe, tebe, onda od tebe nekud. Možda sam se samo vratila sebi. Vrtim se u krug, vrtim se u mestu, znam da nikuda neću stići.

Ovde sam, a ne znam ni sama ko sam. Molim te, poslednji put zamišljam, da se sva svetla sastanu. Uvek sam bežala. Čekam, čekam da ostaneš. Znam da te se sećam, čula sam, morala sam. Od čega da pođem? Nema spasa.

—  Vratiće se rode