brinite

Dosta mi je više vaših sranja: žgoljave ili debele,plavuše ili crnke ili brinete i slične gluposti…Prestanite da tipizirate ljude i svrstave ih u određene skupine samo na temelju jednog pojedinca i to sebe!!Ako si ti brineta ne moraš tvrditi kako su sve brinete preseksi, a plavuše glupače.Ako si ti ravna kao daska ne moraš odmah biti protiv cura s oblinama.Ako ti imaš viška kilograma ne znači da si bolja ili gora do drugih.Ljepotu se ne može definirati…Možeš imati dvadeset kg viška i biti prelijepa,a možeš biti mršava pa “ružna”..Možeš imati sise ko lubenice, pa i dalje biti ne privlačna…Možeš imati ravan trbuh,pa i dalje ne biti zgodna..Možeš imati trbuščić pa biti zgodna..Možeš imati jako malene grudi pa i dalje biti zgodna i prekrasna…Djevojke,prestanite da dajete komplekse jedna drugoj!Mi ne možemo sve biti iste i u tome i jest bit!

Priča o gradu

Odustajem od svih traženja pravde, istine, odustajem od pokušaja da ideale podredim vlastitom životu, odustajem od svega što sam još jučer smatrao nužnim za nekakav dobar početak, ili dobar kraj. Vjerojatno bih odustao i od sebe sama, ali ne mogu. Jer, tko će ostati ako se svi odreknemo sebe i pobjegnemo u svoj strah? Kome ostaviti grad? Tko će mi ga čuvati dok mene ne bude, dok se budem tražio po smetlištima ljudskih duša, dok budem onako sam bez sebe glavinjao, ranjiv i umoran, u vrućici, dok moje oči budu rasle pred osobnim porazom?
Tko će čuvati moj grad, moje prijatelje, tko ce Vukovar iznijeti iz mraka? Nema leđa jačih od mojih i vaših, i zato, ako vam nije teško, ako je u vama ostalo još mladenačkog šaputanja, pridružite se. Netko je dirao moje parkove, klupe na kojima su još urezana vaša imena, sjenu u kojoj ste istodobno i dali, i primili prvi poljubac - netko je jednostavno sve ukrao jer, kako objasniti da ni Sjene nema? Nema izloga u kojem ste se divili vlastitim radostima, nema kina u kojem ste gledali najtužniji film, vaša je prošlost jednostavno razorena i sada nemate ništa. Morate iznova graditi. Prvo, svoju prošlost, tražiti svoje korijenje, zatim, svoju sadašnjost, a onda, ako vam ostane snage, uložite je u budućnost. I nemojte biti sami u budućnosti. A grad, za nj ne brinite, on je sve vrijeme bio u vama. Samo skriven. Da ga krvnik ne nađe. Grad - to ste vi.

—  Siniša Glavašević
Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju. Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstiće, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je učinila posle nekog vremena. Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A naročito kucka tu. U tvojoj sobi…
Pajaci su me zabezeknuto gledali. U redu je, momci. Volim ovu devojku. Ne brinite ništa…
Ne, nije mi bila prva… Ali, bila je prva sa kojom sam se “voleo”.
Čekajte. Možda se još uvijek nešto može promijeniti. Možda neke još uvijek možemo imati. Sudbina je čudna stvar. Ali igra za nas. Ne brinite.
—  Dino Ahmetović