bosna

Sine 
nemoj me volit samo zato što sam ti otac 
jebo tu priču 
voli me samo ako budem znao 
iskrvariti tamo gdje te najviše boli 
i sine 
ako zajebem ne opraštaj 
ja nemam prava na to 
majci možeš 
ona je krvarila 
ja sam samo stojo i gledo 

i ne boj se života 
to prođe usput 
uradi što si naumio 
i ne obaziri se 
srešćeš ljudi 
srešćeš i kretena 
ti samo pruži ruku 
ako uzvrati primi 
ako ne 
i ne treba ti 
to je ruka od govana 

srešćeš pički 
srešćeš i žena 
nećeš znati šta je otrov a šta melem 
dok se dobro ne isjećeš 

i sine 
ako se desi 
a desiće se 
da nestane svjetla i ispred i iza tebe 
ne boj se 
nastavi gdje si kreno 
i reci mirno 
ne moraš ni svijetlit jebem ti majku 
naću put 
u mraku sam 
eto

—  Damir Avdić, Sine
Smeta mi...

Smeta mi što sam sa 20 previše svjesna kako funkcionišu ljudski odnosi, kako funkcioniše “ljubav”. Smeta mi jer neću da završim u prosječnoj vezi sa nekim s kim kao eto mogu živjeti pa je dobar. Neću da se probudim u prosječnom braku jer sam se udala zato što tako to treba, neću da kuham jer sam žena, neću da moram čistiti jer sam se udala pa tako to jbg ide, neću da rađam djecu jer “šta ti je bona, šta bi ti, radije džukelu vodala nego djecu rađala?”, neću ništa jer tako se mora, tako treba, tako to ide i šta će reći narod. Sve ću raditi jer hoću, jer želim, jebe se meni šta ljudi kažu, jebe mi se jer nisu oni ti koji će sa mnom ustajati i sa mnom ići na spavanje, nisu oni ti kojima se treba sviđati kako ja živim. Realno ja sam ta koja se sa sobom budi i koja mora živjeti sama sa sobom i svojim odlukama bez obzira s kim budem dijelila krevet. Jedino me strah što dosta ljudi tako razmišlja ali onda jednostavno zbog umora, iscrpljenosti, nerazuma i shvatanje da ne može bolje, odustanu… odustanu i pristanu na ono što eto tako treba…

U nekim emotivnim situacijama gledaju u mene i kažu “Pa reci nešto.”, a ja stvarno ne znam šta bih rekla. Moraju ljudi da shvate da postoje trenuci gde jačina osećanja prevazilazi jačinu reči. Tu reči ne mogu opisati ni delić onoga što se dešava u meni. Reči su tada previše male.
—  V.S. Balkan-Balkan