biratial

Priče stvorene od omiljenih pitanja iz inboxa - pitanje treće

A kakvu bi ti zapravo hteo? 

Pojma nemam. Ne umijem ti reći koje su to dimenzije koje mora da ima, boju kose ili oblik usana. Ništa od toga ne znam. Što se mene tiče, izgled je samo kutija u kojoj se nalazi poklon i razumijem, jeste fino kad ta kutija lijepo izgleda ali da li iko od vas pamti u kakvom ste pakovanju dobili omiljene poklone? Znam, ni ja. Pamtim samo šta je bilo unutra. I ljubav je takva, izgled je samo ambalaža koja skriva sadržaj čovjeka a ja sam umoran od dijeljenja života sa praznim tijelima.

Zato i griješimo u odabiru partnera: biramo ih po izledu, osobinama, horoskopskim znakovima, porodici, porijeklu, sličnostima, obrazovanju, novcu i čemu sve ne…  kako god birali, opet se zajebemo. Šta je fora? Pa fora je da nema smisla birati partnera po njegovim osobinama. Partnera treba birati po svojim osobinama koje pokazuješ pored njega! 

Ljubav je kraj onog ko budi najbolje u tebi, takva ljubav čini da voliš i sebe i partnera. Možda griješim, rekao bi Balašević, al’ ja sam takvog dojma.

Gledala sam stare slike i sjetila sam ga se. Bože, kako sam samo voljela tog čovjeka. Da sam morala birati između života i njega, odmah bi odabrala njega, nije bilo stvari koju ne bih napravila za njega. Ustajala sam se i vraćala u krevet sa osmijehom zbog njega. Samo pogled u njegove oči mi je bio dovoljan da nestanem iz stvanosti, da pobjegnem u neki drugi svijet, da budem hrabrija nego ikad prije. Nisu me više opterečivale nesavršenosti i mane na meni, njemu sam bila savršena i to mi je bilo dovoljno da se zaljubim u samu sebe. Da sam znala da takva ljubav može prestati… ništa nebi bilo drugačije. Birala bih njega ponovno, ponovno i ponovno sve dok ne shvatim da uz takvog čovjeka nema za mene sudbine. Nudio mi je samo laži, i ja sam vjerovala toliko slijepo da mi se sve to činilo kao stvarnost. Vjerovala sam da me voli najviše na cijelom svijetu i da sam mu jedina. Dala bi sve što sam imala za njega u onim trenucima kad sam bila sa njim. Sada, nakon toliko vremena iskreno se nadam da to nije definicija ljubavi. Nadam se da ljubav ne znači da jedna osoba umire za tobom, a ti samo tako lagano otiđeš u onom trenu kad shvatiš da te netko drugi želi. Nadam se da ljubav znači voljeti nekog do srži, kosti i još više, ali i da druga osoba voli isto toliko tebe. I iskreno se nadam da ću to jednom u životu doživjeti, filmsku, pravu ljubav, i da ću se prestati bojati voljeti druge zato što me jedna osoba slomila. Nadam se….

Mogu mi ponuditi bogatstvo čitave zemaljske kugle.
Odbila bih!
Kada bih mogala birati između pet minuta sa tobom..i milion godina s drugima.Izabrala bih naše vrijeme.Jer u tih pet minuta moj život bi bio ispunjen.
Kada ne možeš da voliš onu koju voliš,
onda voliš onu koju ne voliš.
Daješ i pričaš jednoj,
sve ono što bi davao i pričao nekoj drugoj.
Ljubiš je, dodiruješ, maziš,
sve deluje savršeno dok ti,
u stvari, ljubiš, dodiruješ i maziš neku drugu.
Jednu voliš, druga te voli.
Jednu sanjaš, druga te sanja.
Jednu ljubiš, druga te ljubi.
A ta koju voliš živi neki sasvim drugi život,
nesvesna bajke kojom bi mogla da zaplovi.
Nesvesna smeha, ljubavi, pažnje koju joj spremaš.
Nesvesna svega onoga što čuvaš samo za nju,
a svakodnevno se rasipaš i daješ nekoj drugoj.
A ta druga, kakva je ta druga?
Ona te voli, misli da si stvoren za nju,
a ti je i ne primećuješ,
samo ubijaš vreme sa njom
i vodiš je svuda
da svet vidi koliko si srećan.
U stvari, da ona vidi,
ta koju voliš, koliko si srećan.
Ta druga je možda i bolja
Lepša
Pametnija?
Možda može više da ti pruži.
Verovatno i može.
Ali je ne voliš.
Ne osećaš ništa.
Nisi čak ni zaljubljen.
Samo je sebično čuvaš pokraj sebe
da ne bi bio sam
i popunjavaš prazninu koja je beskrajna.
A ona koju voliš je sa drugim.
I uvek će biti sa drugim.
I uvek će se na kraju kajati
i uvek će birati drugoga.
Zašto?
Ni ona sama ne zna.
Zbog čega?
Niko živ ne zna.
I biće nesrećna,
i biće neostvarena,
i biće, što je najgore, zauvek tuđa.
A čiji ćeš ti, zapravo, da budeš?
Ova druga te i dalje voli,
ne postavlja uslove,
ne igra ige i sve vreme je uz tebe.
Misli da sa tobom može imati sve,
a i ne zna tvoju pravu priču.
Lepa je i zanosna ali je ne voliš.
Ima sve osobine da bude prava
ali ti ne možeš protiv sebe,
ne možeš protiv ljubavi koju osećaš prema drugoj,
koja je jača od svega.
I po ko zna koji put pitaš ovu koja nije sa tobom,
zašto nije sa tobom?
I po ko zna koji put ona ne zna šta da ti odgovori,
samo sleže ramenima i pripisuje to sudbini.
Možda zato da bi joj ostao najveća ljubav
koja joj se nije desila?
San koji vredi samo dok se sanja.
Poslednja šansa.
Ili možda zato da bi uvek trčao za njom.
Da bi uvek, u svakom trenutku,
znala da je tamo neko voli
i da je spreman da uradi sve za nju.
Više od svih.
I na kraju, sa kojom ćeš da završiš?
Da li sa ovom koju imaš,
a ne želiš je
ili sa onom koju nemaš,
a želiš je više od svega?
Da li sa onom koja te voli i kojoj si sve,
ili sa onom koju ti voliš i koja je tebi sve?
Ili možda
Sa nekom koja trenutno ni ne zna da postojiš.
—  Stefan Simić

Da sam morao birati između brda zlata i tog odbojnog, ludog stvorenja, kunem vam se izabrao bih nju. Najljepši osmijeh, tvrdoglava  i naporna. Nepromišljena i temperamentna, sve mora biti po njenom, makar svijet naopak bio. Mozda vam izgleda kao da opisujem psihopatu, meni se čini da sam vam opisao meleka.

Tebi koja na ovaj svet dolaziš.
Imaj ovo u vidu, kada malo porasteš.
U početku nećeš imati ime, samo prezime. Toplo utočište. Moj smeh. Mamine poljupce. Isprva nećeš spoznati dan, isprva nećeš spoznati noć. Već, toplinu ruku što te drže.
Isprva ti se sve možda učini teškim pa i zaplačeš. Prvi korak načiniš, padneš. Podigneš se nastaviš opet. Pustiš suzu, pa čuješ moj glas… Kako te zove… “Hajde tatino, hajde andjele!”. Po mom i maminom glasu ti ćeš se voditi. Nekada čak biti i umorna, pa odmah zaspati. Sanjaćeš snove, u maminom naručju, dok ću ti pod sjajem zvezda pevati, jednu pesmu magičnu. O zemlji Nedodjiji. Kada počnu obaveze i problemi, zajedno ćemo se sa njima suočiti. Jednog dana kada ti mama bude plela kike, a tata zavezivao pertle, ti sa klupe biraj simpatiju.
Uvek imati pravo prva birati, naslediti mamine oči. A takvim očima malo ko odoli. Princezo moja. Veruj tati. Kada dodje vreme za prvu ljubav, samo zašapući. Trudiću se da ne čujem ono što pričaš mami. I neću dozvoljavati nikuda da ideš, kobajagi. Podmitiš me poljupcem. I za sat ipo moraš da se vratiš. Na nama je da ti damo smernice, i sigurnost. Da ti pružimo svu ljubav i mogućnost. A što se tiče problema u životu, nemoj svaki ozbiljno da shvatiš. Jer neke rešiš, a u neke se zaljubiš. Veruj svome tati.
—  Večiti Sanjar
Prelepa je. Ne možeš se umoriti od gledanja u nju. Nikad ne brineš da li je pametnija od tebe: znaš da jeste. Duhovita je, a da nikad nije zlobna. Volim je. Tako sam srećan što je mogu voleti. Ne možeš birati hoćeš li na ovome svetu biti povređen, ali imaš pravo izbora oko toga ko tebe povređuje. Sviđaju mi se moji izbori. Nadam se da se njoj sviđaju njeni.
—  John Green - Greška u našim zvezdama