balkanski statusi

Ako ste te sreće da u ovom ludom svetu naiđete na osobu koja vas privuče psihički i fizički, koja ima kvalitete na levoj strani grudnog koša i iznad očiju, čuvajte je, jer kad prokockate priliku sledi razdoblje seljačina i beštija, jer je neko pametan ukrao ono što vi niste znali ceniti.
—  Đorđe Balašević
bila je niska, zvao sam je malena.
bila je moja malena.
imala je dugu, tamnu kosu. poprilično razbarušenu i neurednu, ali to je ona.
imala je smeđe oči poput tamne čokolade.
nekada su toliko vukle na crno da sam mislio da ću se izgubiti u njenom crnilu.
nije mi smetalo, to je bilo njeno crnilo.
imala je mal nosić, izražene jagodice, usne boje višnje, ten boje meda.
imala je uvek blagi smešak, pogled koji će ti reći sve prećutane reči.
imala je par sitnih benova na licu, što sam smatrao simpatičnim.
imala je u sebi dovoljnu dozu ludila, uvek je išla na sve ili ništa.
imala je krhko detinje srce na koje sam morao da pazim.
o da, bila je tvrdoglava, inatila se poput deteta. i sve je moralo biti po njenom. i svi su morali da je slušaju. i svi su morali da je vole.
voleo sam je i ja.
zbog svih njenih vrlina i mana.
voleo sam sve zbog čega ona nije volela sebe.
voleo sam je.
—  Kutak Izgubljenih Snova
Volim one jednostavne trenutke. One najprostije gdje samo sjediš na prozoru ili na terasi, slušaš muziku, piješ kafu, citas knjigu, a nisi ni sretan ni tužan, samo posmatraš. Nebo, zvijezde, zgrade, ljude, Razmišljaš, i osećaš se nekako potpuno i mirno.
U nekim emotivnim situacijama gledaju u mene i kažu “Pa reci nešto.”, a ja stvarno ne znam šta bih rekla. Moraju ljudi da shvate da postoje trenuci gde jačina osećanja prevazilazi jačinu reči. Tu reči ne mogu opisati ni delić onoga što se dešava u meni. Reči su tada previše male.
—  V.S. Balkan-Balkan