balkanski citat

Ona

Ona bi da voli a tako joj je teško da pusti nekoga u svoj život
I kada se to desi
Najradije bi da pobegne na kraj sveta
Da se zaključa i da tu osobu nikada više ne vidi
Stalno se brani a niko je ne napada
Povređena je
A ni ne zna ko je tačno povredio
Toliko je zatvorena u svoje okvire
Da otera svakoga ko joj se približi

Kada god se nađemo nas dvoje
Pričamo samo o nedostatku ljubavi
A ne umemo da volimo
I ne umemo da se volimo
Njoj je sve njeno važnije
Nije u stanju ni za milimetar da odstupi
Lakše joj je sve da kontroliše i drži na distanci
Nego da otključa srce prema nekome
Sašila je sebi takav oklop
Da možeš samo da se izgubiš dok nešto pokušavaš sa njom

Kao da je rođena takva
Da bude sama i ničija
Prema svima i svemu nepoverljiva
A opet željna svih i svega

I naravno, strahovi
Od neuspeha
Života
Starenja
Usamljenosti
Propuštenih šansi

I naravno ogromna potreba da se voli
I neka kočnica, iznutra, koja joj to ne dozvoljava
Da se pusti i prepusti

Tako već godinama
Što više zna
Sve manje može

Što više hoće
Kao da joj se sve manje da.

—  Stefan Simić