bahato

“Imao sam jednu smeđokosu, koju sam uvek zvao mojom, iako to nikada nije bila. Bila je tuđa, a uvek je bila više moja nego njegova. Luda smeđokosa, tamnih očiju, jedina žena koja me naterala da patim. Nikada joj nisam rekao da je volim, ne zato što je nisam voleo, nego zato što sam znao da će te dve reči pokvariti sve. Bezobrazna, uvek se durila, glumila da je ravnodušna, nepopravljiva, sposobna da voli i mrzi u isto vreme. Naučila me da nije sve u životu biti kreten i ženskaroš, da srce možeš dati samo jednoj ženi i nikada biti nezadovoljan zbog toga. Znala me zavesti, ona sama, kao deset drugih. Znala me izludeti, naljutiti, kao niko nikada. Osposobila me da zavolim, baš nju. Ali zauvek onesposobila da volim ijednu drugu onako jako, onako ludo, nezrelo, bahato, ali svejedno verno… Zauvek.”