Indija

Šta god da je bilo, bilo je. Ne želim da više budeš nesrećna zbog prošlosti. To je gotovo. Ne možemo vratiti stvari. Ali imamo sadašnjost. A sadašnjost je dobra.
—  Samanta Jang - Indija Plejs
Nemoj. Briga me da li si se promenio. Briga me ko si sada. Ne trebaju mi, niti želim tvoja objašnjenja, jer ono što si uradio, nisi uradio meni, uradio si to toj devojci koju si ostavio. A ja nisam više ona. U to budi siguran. Njoj su možda trebali odgovori, ili izvinjenja, ali meni… ja ne znam o čemu ti pričaš.
—  Samanta Jang - Indija Plejs
Stigli - dan prvi

Sleteli u Delhi u 5am po lokalnom vremenu. Aerodrom Indira Ghandi, magla napolju, magla i unutra. Tepisi svuda. Prvi put nailazimo na Indijsku birokratiju i Pakistance sa akten tašnama.

Razmenili smo Eure po nekom nepovoljnom kursu i pojurili izlaz Gate4 gde nas je čekao gospon sa, naravno, tablom sa našim imenima.

Vožnja do hotela Livasa Inn kroz maglu i ludaru saobraćaja u Delhiju. Ne postoje pravila, prvenstvo prolaza niti semafori. Svi trube kao nenormalni. Automobil Tata, oblepljen Krishninim nalepnicama.

Dovukli se u hotel, opet indijska birokracija, formulari i potpisivanje svega. Jet lag nas je sustigao i odmah smo zakucali u krevet do nekih 4 popodne. U međuvremenu na ulici neki čovek na biciklu viče i prodaje nešto.

Izlazimo napolje da pronađemo prepaid kartice za mobilni, kad ono - indijska birokratija! Za prepaid sim karticu opet formular, slikanje i fotokopiranje pasoša. Ugovorili smo turu za narednih par dana, iznajmili smo auto sa Hindusom koji će nas voziti do Agre i Jaipura i nazad u Delhi, sve zajedno oko 220€.

Sedamo na Tuk-Tuk koji nas kroz apsolutni haos vozi do Red Fort-a koji je tada već bio zatvoren pa smo se prošunjali okolnim ulicama gde su nam nudili sve i svašta, od USB-a od 32 Gb do Saree-ja. Pronašli smo nešto što liči na restoran ali je više kao fast food trafika gde se može sesti na limene klupice sa limenim stolovima. Jeli smo Masala nešto ( nekakva palačinka sa ljutim krompirima i još dva sosa ), sve ukupno 80 rupija.

Gubimo se i dalje istim krajem, svi i dalje jure, na ulicama su neki mini temples prekriveni slikama i cvećem gde svi svrate da se pomole. Izgledalo je kao ok mesto za puš pauzu jer nema toliko ljudi koji prolaze :) Tu smo od 16 miliona ljudi spazili Tuk-Tukistu koji nas je dovezao u taj deo al su nam ga neki Hindusi preoteli. Zaustavljamo prvog sledećeg i nazad do hotela.

U kraju smo malo izblejali, tu ima neki Krishnin molitvenik i nekoliko štandova sa svežim ceđenim pomorandžama.

Sada spavanje, na HBO ide Harry Potter, a sutra ustajanje u 7 i vozimo se do Agre!

Hasta proxima.

prasās

kā jau daži (lolīte) zin, es biju indijā.

es vēljoprojām nevaru aptvert, ka notikums, ko gaidīju kādu gadu, ir tā vienkārši pagājis. grūti noticēt, ka vēl pirms nedēļas es biju deli kopā ar saviem labākajiem draugiem un pirms divām nedēļām cepos bombejā. tas vienkārši ir neticami, jo kaut kas tāds ar mani vienkārši nenotiek. tagad facebookā eju katru dienu un redzu indiešu bildes un turpat pa vidu ir indonēziešu bildes. man tā visa pietrūkst! un visstulbākais ir tas, ka deli vairāk ar viņiem sadraudzējāmies (vismaz es) un mums bija tikai 4 vai 5 dienas tur jāpaliek. tas viss aizritēja kā sapnī, jo vēl tikko es biju lidmašīnā un taisīju “smieklīgos” jociņus, ka esam indijā. vēl tikko (un tiešām tikko) es sapņoju par to, ka esam atbraukuši no indijas un atkal braucam kaut kur ar autobusu, kā uz poliju. bet mans brālis izlec pa logu. (whatever)

tas vienkārši pagāja pārāk ātri. žēl. kaut gan arī mēnesis un pat gads ar šiem burvelīgajiem cilvēkiem paietu ļoti ātri. žēl.

…ima ta scena kada je on odvodi u malu kolibu na njegovoj zemlji, daleko od svega i svakoga. Oni sede ispred razbuktale vatre, piju i jedu, i ponekad pričaju, a ponekad ne. Kao da na celom svetu nema nikoga osim njih…
—  Samanta Jang - Indija Plejs