Hoda

Life is a series of baby steps along the way and if you add up these tiny little steps you take toward your goal, whatever it is, whether it’s giving up something, a terrible addiction or trying to work your way through an illness. When you total up those baby steps you’d be amazed over the course of 10 years, the strides you’ve taken.
—  Hoda Kotb

Moja sestra je neku noć
Bila puna života.
Vedra
Vrcava
Hrabra
Drska
Gotovo sve što ja nisam.
Pa ipak
Moja sestra je sa svojih
Četrnaest godina
Popila celu bočicu tableta.
Ona plače svako veče
Pre nego što zaspi
Plače i po raznim ordinacijama
I traži pomoć od svih
Jer je i dalje ono naivno dete
Koje veruje svima
Pa ipak
Zbog drugih ljudi
Ona dugo nije bila srećna
I nema više taj “ne dam na sebe stav”
Krije se kad hoda
Krije se i ovako
Od svih
I ljudi, to nije lepo
Nije ni najmanje.
Ali šta očekivati od sveta
U kom dvanaestogodišnjak
Zapali prosijaka
A oni ga šalju na razgovor
Jer je samo dete
A upravo su ta deca
Najviše kriva
Što odrastamo puni straha
Gorčine
Bola
I tuge.
Ti koji čitaš, molim te
Održi se u životu.
Budi svoj heroj
Govori sebi da se voliš
Svakoga dana
Ispred ogledala
Jer niko drugi te neće voleti
Kao što voliš sam sebe
I niko drugi neće biti bitan
Ako te ne voli
Kad naučiš da voliš
Samog sebe.