Ne mogu ti reći da te volim.
Ja ne osećam to i nisam spreman za to.
Ali mogu da ti kažem da uhvatim sebe kako sam često nasmejan sa tobom.
Uhvatim sebe kako se smejem dok ti posmatram usne, upijam svaku tvoju reč dok pričaš, upijam tvoje navike, uzrečice, upoznajem ono što voliš i što te iritira.
Sa mnom si i sa mojom haosima u glavi i razumeš ih.
Ne bežiš ti od mene, koliko ja bežim od tebe, ali uvek sam okrenem krug i eto me, na tik od tebe.
Ja volim kada si tu, samo se plašim vezivanja, ali tu su niti koje me iz dana u dan vuku ka tebi, a ja ne pokušavam ništa da ih pokidam.
Ne mogu, lepo mi je.
Vidim da je i tebi lepo, čim si uporno tu.
Ne mogu ti reći da te volim, ali želim da te zagrlim i da svakog puta ta jačina zagrljaja raste, da minuti teku, ali da se ne puštamo.
Ne želim da ti ljubim usne, ali želim da uvek nasmejan, iskreno nasmejane.
Želim da budeš ovo moje proleće i da uberemo maslačke i duvamo u njih, to je baš sranje i nikad mi nije padalo na um da duvam u maslačak, ali s tobom bih.
Želim da budeš i ovo moje leto, jesen i zima i moje godine.
Želim poznata i nepoznata mesta, da se pametim po tebi, da osmehom pamtim i da im se iznova vraćam nasmejan.
Ne mogu ti reći da te volim, ali mogu da posle toliko mrtvila sa tobom konačno živim, dišem i osećam.
Ponekad me nerviraš, ali to je dobro, jer mene nerviraju samo dragi ljudi.
Ne mogu ti reći da te volim, ali tebi bih pružio ruku, dao bih da me držiš za istu i odveo bih te negde van grada, van pogleda drugih, jer ne želim da znaju za tebe i ne bih mi te pokvare.
Želim da posmatramo gužvu u gradu i da na Adi vozimo bicikle i da se penjemo na tvrđave, da sedimo kraj Dunava i da pričamo ili da ćutimo i slušamo taj smiraj.
Rešavao bih ti probleme.
Zvao bih se tvojim osloncem i dozvolio bih ti da mi se rukama obesiš oko vrata.
Dozvolio bih ti da plačeš kraj mene, ljudski je plakati i ne plače pred svakim.
Preda mnom plači, vrišti, razumeću .
Dozvolio bih ti i da me uvrediš, ako ti je lakše, pa da me zagrliš jer nisi tako mislila, ali bi se bolje osećala.
Lupao bih gluposti i smejala bi se.
Umem sa tim, bar da izigravam budalu, umem.
Ne doživljam te kao ženu, jer to ni nisi, a ja sam s tobom kao dete i voleo bih da kao deca ostanemo.
Sa mnom nemoj da odrasteš ne treba ti to i neću dozvoliti to.
Ne mogu ti reći da te volim, jer su me te reči par puta ubile.
Ali hajde da ćutimo.
Da živimo.
Ne mogu ti reći da te volim, ali hajde jednostavno da trajemo.
—  Tebi.
Žao mi je ako sam nekada bila neizdrživa, ljuta na cijeli svijet i ako sam burno reagirala. Nije mi bila namjera uvrijediti nekoga bez razloga. Samo nekada ne mogu izaći na kraj sa sobom jer ne mogu nigdje otići. Otići da zaboravim kako sam po ne znam koji puta povrijeđena i ponižena. Ne znate kako je to kada u jednom trenutku imate sve, a u drugom ništa. Boli kada znaš da si beskoristan. Kada znaš da ne možeš nikoga uz sebe zadržati.
—  ne-moze-bolje

Gledam te danas, ideš ulicom, blejiš u telefon i smiješ se. Odavno nisam vidio nekoga da je tako sretan. Zapravo, odavno nisam vidio tebe da si tako sretna. A ti, ni da podigneš pogled, ideš svojim tempom, putuješ svojim svijetom nekuda. Sretna. Pomislih na trenutak da si luda. Ko se još uvijek tako djetinjasto smiješka? Kome? A onda vidjeh, kako ga u masi ljudi pratiš, pogledom. I kako se smiješkaš, njemu. Istog trenutka sam shvatio da nisi luda, nego zaljubljena. Dugo sam stajao sa strane i divio se čovjeku koji je uspio da ukrade tvoje srce. Zaista, divan lopov, pomislih. Zaista divio sam se njemu, onome, ko je uspio da vrati osmijeh na tvoje lice. Učinilo mi se, da je to bio najljepši osmijeh koji si do sada imala. Možda zaista i jeste. Ne znam. Jer ne pamtim kada sam te vidio toliko sretnu. Želio sam da ga zamolim da te čuva. Čvrsto. Da ne odustaje od tebe, čak i onda kada odustaneš sama, od sebe. Znao sam, da ćeš ti njega čuvati čvršće. Znao sam da nećeš odustati, od njega. Pogledao sam ga bolje, i vidio sam kako broji tvoje korake koji su se polahko gubili na dnu ulice. Znao sam da zna, sve ono što sam želio da mu kažem. Dovraga, taj čovjek te volio više od mene.  Zagrizao sam usnu, pogledao u nebo, i poželio da vrijeme stane na trenutak, zbog vas.