15 godina

Draga ja,

naravno da ti pišem zato što spremam ispit pa mi je pala na pamet ova briljantna ideja da se obratim pismom samoj sebi umesto da učim. 

Biću kratka, nemam mnogo vremena. 

Samo želim da te podsetim na neke osnovne stvari. Možda nekada budeš smorena, pa slučajno pronađeš ovo i to učini da ti klikne u glavi i prestaneš da se nerviraš, jer zaista, uglavnom nemaš razloga za to. 

Ne moraš da izađeš ako ti se ne izlazi. Takođe, ne moraš da piješ ako ti se ne pije. Zabavno je biti lud i mlad i teško je ne popustiti na nečije nagovaranje, ali neće ta osoba povraćati umesto tebe ni proklinjati alkohol sutrašnji dan. Tvoj organizam sprovodi egzorcizam svaki put kada se napiješ, pa zapamti to i ponašaj se u skladu sa tim. I nema ništa loše u tome da ostaneš kod kuće i propustiš žurku na koju ti se ne ide. Nemaš 15 godina, boli te kurac za socijalnu prihvaćenost.

Ako te neko ne tretira sa poštovanjem, samo idi. Ne ljuti se, ne prepiri se, ne dokazuj se, okreni se i - idi. 

Batali tog momka ako vaš prvi sastanak ne shvati ozbiljno. I ne prihvataj ispale. 

Čuvaj pare za nakit iz Unikantnog kutka, ne kupuj ga svugde, uglavnom je kič ili preskupo. 

Otiđi u teretanu i kada te mrzi. 

Ne govori nikome s kim se viđaš i s kim se vataš. Ok, možeš jednoj osobi. I Isidori. Isidora sme da zna sve. 

Znam da su za tebe orgazmi jedna od najvažnijih stvari na svetu, da žališ svakog ko ih nije doživeo i da imaš mnogo zanimljivih priča vezanih za njih, ali ljude to zaista, nažalost, ne zanima. 

Ne smeš zaboravljati da jedeš, to je neljubav prema sebi. 

Spremi uvek odevnu kombinaciju unapred, gde god da ideš. 

Ne komentariši mnogo kolege sa faksa i ne tračari. Možeš ti mnogo bolje od toga. 

Kada naiđe stres, samo se posmatraj. Posmatraj sebe. Posmatraj stres. I proći će. 

Ništa, mala, moram da idem. Piši češće sama sebi, pametna si ti. Do sledećeg pisma, arrivederci. 

22. avgust 2015. 

Umorna sam od toga da svaki dan budem našminkana i sređena, jer eto to mi diže i ovo malo samopuzdanja što imam. Hoću da me neko voli i nesređenu, nenašminkanu, nepočešljanu. Onakvu kakva jesam.
Umorna sam od toga da se smijem dok se iznutra raspadam.
Umorna sam od toga da budem zadnja u svemu.
Umorna sam od toga da budem dobra.
Umorna sam od toga da me svi gaze kako žele.
Umorna sam od toga da nemam ono što želim.
Umorna sam od ovog nadrkanog svijeta gdje jedni te isti drže vlast, gdje maloumni ponižavaju i ismijavaju intelektualce, gdje moraš da živiš po onim ustaljenim, nametnutim pravilima, jer ako ne živiš, eto nisi “in”, nisi urban i nisi kao drugi.

Čudan si onda znaš.
Čudan si jer hoćeš da živiš životom koji tebi paše, a ne onim koji drugima paše.
Čudan si ako si prosjaku udjelio milost, a nisi se javno pohvalio.
Čudan si ako si pročitao Kur'an i Bibliju, a nisi to nikome rekao.

Čudan si jer nemaš savršeno tijelo, savršene crte lica.
Čudan si jer voliš da čitaš, a ne da se opijaš i provodiš po diskotekama.
Čudan si jer nisi imao prvi sex sa 15 godina.
Čudan si jer nikad nisi probao drogu.
Čudan si jer se nikad nisi olešio od alkohola.
Čudan si jer ti je jedna djevojka/momak dovoljna/dovoljan.
Čudan si jer ti nikad nije bilo smanjeno vladanje u školi i jer nikad nisi pobjegao sa časa.

Čudan si jer si dobar čovjek, jer su roditelji zadovoljni i ponosni tobom, jer napreduješ, jer si ambiciozan i želiš da postigneš nešto u životu za svoje dobro i dobro ljudi koji te vole.
Čudan si ako si uspješan i ako se trudiš biti još uspješniji, jer eto “nikad mu dosta!”.

Umorna sam.
Umorna od jedvačekanja onih što nikad neće doći i onoga što se nikada neće desiti.
Umorna sam od rutine.
Umorna od svijeta.
Jer eto…čudna sam !

-AM

anonymous asked:

šta ti misliš o ovim 14-godičnjim curicama koje se furaju nešto po tambleru , kao one zaljubljene ovo ono .. ja mislim da tumblr nije za njih

Niko na Tumblr ne dolazi bez razloga. I da li imao 14, 15 ili 18 godina, svako ima pravo na svoj blog. Blog je jedina stvar na internetu koja je prožeta osjećajima. Svi osjećaju. Godine tu nisu bitne.
Tumblr je za svakoga i svi trebaju imati jedan. :)

Mislim da ove Ispovesti previše utiču na mene s ovim svojim "imam divnu ženu/divnog muža već 15 godina i troje savršene dečice, ali i dalje često mislim na tog i tog/tu i tu i pitam se da li je moglo biti nešto drugačije...". Pa nemam veći strah nego da mi se tako nešto desi u životu.

nemojte čekat 1.1. kako bi se odlučili za neku promjenu i preokret u svom životu. kad skupiš muda, onda uradi. to može bit za 15 minuta, može bit za 15 godina i to je okej. moj savjet za iduću godinu je ne očekujte previše. zapravo, ne očekujte ništa i bude dobro. ak ne očekuješ ništa ne možeš se razočarat.


sve najbolje želi vam vaša jedna jedina najdraža

Upravo sam reblog jednu sliku, s kojom se upotpunosti slažem. Ironija života je to što loši ljudi uvijek bolje prođu od dobrih. Danas si faca ako glumiš klošarku a 15 ti je godina, drogiraš se, pušiš, piješ, izlaziš po kafićima i vraćaš se pred zoru, tučeš curice koje te sasvim slučajno pogledaju, utegneš se, staviš toliko pudera da se kuća može ozidati. Vrijeme je katastrofa al’ su ljudi još gori. Sve dok se ljudi ne promjene, Bog neće promjeniti njihovo stanje. Svi psuju Boga gdje god stignu, a kada su na dnu ‘Bože pomozi’. Neka razmisle malo o svom ponašanju. Neka se malo uozbilje. Neka ove curice od 15 godina razmisle kako će im biti kada odrastu, kada se udaju, kada rode djecu. Da li će željeti da njihovo dijete neko prebije na sred’ ulice jer ga je krivo pogledao? Cure odnosno curice, razmišljajte o budućnosti, o životu. Niste uspjele u životu ako sa 15 imate kriminalni dosije. Nisu političari za sve krivi u Bosni, krivi su i ljudi za dosta toga.
—  baksuz