*umeme

Eto, priznajem, ne umem da prihvatim tuđu ljubav. Ne mogu da poverujem ni u čije emocije. Ne shvatam zašto bi me iko voleo, kad samu sebe ne umem da volim?
Ne umem ni da pokažem nekome da mi je stalo do njega. Sve što znam jeste da povređujem ljude, suptilno im nagoveštavam da me se klone ili ih pijana teram od sebe, jer znam da ću ih, pre ili kasnije, povrediti.
Šta znam, možda i nismo svi stvoreni da volimo i budemo voljeni..
—  N. D.
Srećna sam. Stvarno jesam. Dečko je divan i volim ga. To ne znači da sam te zaboravila i bacila. Trebala bih da te bacim kao što si ti bacio mene, ali ne umem. Za razliku od tebe, ja sam tebe volela, pa mi to otežava taj prljav posao bacanja. Nisam zaboravila sve što smo radili. Šta više, kad se setim, više ne plačem, nego se osmeh javlja na mom licu. Ti si meni sve značio, i volela sam te kako nijedna neće znati i umeti. No, shvatila sam da tebi nikad neću značiti toliko, koliko si ti meni značio. Odlučila sam da krenem dalje. I jesam. I sretna sam. Za razliku od tebe, on mene voli. Da samo znaš kako je divan osećaj kad je ljubav uzvraćena. Nadam se da ćeš jednog dana osetiti i ti. Nije bilo lako preći preko tebe, ali to je najbolja odluka bila mog života.
—  Ems

Ne umem ja ništa da radim pod pritiskom. Kad mi se sve nakupi, ja se lepo napijem, naljutim na život i batalim sve jebene obaveze.
Zato meni nije mesto u realnom svetu.

Umem,
da se pojavim iza ponoći,
kad ti odlučiš da sanjaš,
krila da skupim,
pa sletim na tvoj jastuk,
tragajući vešto
za tvojim mislima…

Pa raširim
iznad tebe oblak,
razapnem ga
po stubovima kreveta,
zaštitim te
od ružnih snova,
loših sećanja…

Pa te onako
nežno zagolicam,
sklanjajući ti
pramen kose sa lica,
I zavučem se
u tvoj maleni zagrljaj,
Polako,
da ne bih probudio
prelepi san…

Umem,
da se pojavim iz ponoći,
kad ti odlučiš da sanjaš,
želim da ti se odužim,
za sve one snove,
sanjane o meni,
za ona prelepa
sećanja…

Jer ja sam
tvoj Anđeo,
čuvar tvojih snova,
ona plišana igračka
sa kojom si
noćas zaspala,
Mirna, bezbrižna,
sa osmehom
na usnama…

…gorki..

Idi na put vrati se kao devojka
koju sam nekad davno voleo
promeni sve nek samo jedno ostane
ono srce koje sam ti slomio..
Nemam snage za kraj
zato molim te sama idi
ja sam takav i to se vidi
da ti srce kidam sloj po sloj..
Nemam snage za kraj
ja to ne umem da izvedem
kad ne volim nisam leden
i tebi je jasno nikada ja nisam bio tvoj..
Idi na put ponesi moje tragove
da budem tu kraj tebe dan il’ dva
polako sve vremenom neka nestane
i polako nek iz tebe odem ja..

27august2014
Bolestná utopie.

Drze usměvavá,
Zároveň vlídná,
Krásou šňerovaná,
Obzvlášť neposedná a neklidná.

Budu tě mít na dosah,
Budu tě mít tam,
Kde mi to dovolíš,
Snaha navíc zůstane fám,
Nenecháš se úplně dobýt,
Však ty víš,
Že i kdybych sebevíc chtěl,
Nikdy tě celou nezdolám.

Skvělá kuchařka,
Vaříš převážně z čisté lásky,
Svým umem zastíníš všechny krásky.
Slečna do pohody či nepohody,
Práce v zahradě,
Večer v šampaňském jahody,
Přede mnou zahodíš všechny masky.

Nejsi pro všechny dokonalá,
Si pro mě tak tklivá,
Ve dne má královna,
V noci má diva dívá.

Poznávacím znamením Ti budou hnědé oči,
Co dodat,
Kolem nich se snad celý svět točí.
Bruneta až neprůstřelně jistá,
Kolem kráčejíc,
Komat,
Pohledem hlavy sekajíc,
A já se zase pomátl.

Vidět tu vidinu vyvolává běs,
Někde existuješ,
Kéžbych tě našel dnes,
Abych vyplnil svůj život,
Ten prázdný les,
Jinak budu pustý,
Zhýralý,
Neštěkne po mě ani pes.

A kdo to mohl tušit,
Že ty taky nejsi ona,
Pro iluzi jsem upsal duši,
Tak nabíjej zbraň,
Seber tu kuši, zamiř, vystřel,
Chci jen tu pravou rušit.

A tak budeš vždy ta,
Pro kterou moje srdce bije,
Má myšlenka,
Má představa,
Můj cejch.

Bolestná utopie.