Budio sam se ponekad, i zaticao je kako sedi u postelji, obuhvativši kolena rukama.
- Šta ti je?
- Ništa.
- Boli li te štogod?
- Ne boli. Spavaj.
- Čudna si večeras.
- Srećna sam večeras.
Prihvatio sam taj razlog, jer mi se spavalo, ali sam se sutradan pitao, zar se i od sreće ne spava?
Meša Selimović, Tvrđava (via toute–la–nuit)
