Date a boy who tells you he needs you in his life and you’re important to him
sve sto nikad nismo
sve sto nikad nismo
danas mi
odzvanja glavom
i izgriza nerve
sve sto nikad nismo
zauvijek ce ostati
da lezi
u mom neurednom umu
nema veze
sto nikad neces vidjeti
kako mi pjena
sakriva golo tijelo
u kadi punoj baloncica
nema veze sto se neces
jos vise zaljubiti u mene
zbog toga
nema veze
sto nikad neces
zaspati pored mene
bez alarma
nema veze
jer nas je
vec zazvonio
Sara Knežević: I bolje što si propustio
Bolje što si propustio da spoznaš moje obojene dane monologe u rana jutra verovanja u večni život u lepotu univerzuma dobrotu svakog čoveka bolje što si propustio prepirke o crno-belim filmovima ruskim piscima prosjaku sa šeširom i svetlim očima pijancu na ulici vedroga osmeha bolje što si propustio moje histerične večeri stotinu prejakih kafa razbacanog pesimizma pokidanih papira izgužvanih misli nagle promene odeće i raspoloženja rasporeda karmina i nameštaja u stanu bolje što si propustio čekanje zore uz imitacije Nine Simone ili Janis Joplin ili iznova iste recenzije Hoseinijeve knjige moj pregrubi smeh napukli glas koji šapuće kako voli mirise kože u svitanje svako moje pitanje za koje još ne postoji odgovor moju želju za širinom prirode melodijom planine i mora bolje što si me propustio i odabrao nju što si odbio da ti se uvučem pod kožu da zalutaš u moj svet bolje što si me propustio jer bi se izgubio nisi ti za mene i moje ambicije su veće od tebe previše me je jedva stižem se sklapam se tražim se i učim da zavolim strahove neravnine anksioznost sve praznine da prihvatim i upoznam je pre svih samu sebe.
priznajem, kriv sam za nered u tvojim očima
And I’ll always
wonder about
what’s swirling
in your mind—
what’s blooming
in your heart,
but I’ll always
be terrified
of not being
able to find
my name
written inside
any of them.
ma.c.a // Please, Say Who I Am (via vomitingwords)
Ako rešiš da se ubiješ danas
koga će Sunce ujutru probuditi
i šta će naša mama raditi
sa onom kiflom prepunom krema
ko će je pojesti
kada je jedina ti
voliš
i kome će tata sada
kupovati kukuruz
kome će kucati na vrata
da se probudi za prvu smenu
- Hajde, nema još puno!
za koga će baka
tražiti sitninu po novčaniku
jer ti baš nešto malo fali za
onu lepu ljubičastu majicu iz Zare
koja ti tako fenomenalno stoji
i koga će naša kuca sada
dočekivati na vratima mlatarajući repom
juriti po svoje igračke pa do tebe
i kome će legati kraj stopala
neumorno
iako je uporno
nesveno
guraš sa kreveta dok spavaš
i kako ćemo njoj objasniti
što te ne viđa više
kome će se onaj momak
koji nikada nije smogao hrabrosti da ti priđe
jer si mu previše lepa
sada radovati u gradu
gde će se skupljati tvoje drugarice
da tračarite, spremate se za grad, ispijate kafe
za koga će mama praviti snikers tortu
tata roštilj
baka burek
kuca veselo trčkarati
o čemu da pričamo za porodičnim ručkovima
ili kad nestane struje
kako o tebi
ako te ne bude bilo
i povrh svega
šta ću ja ako mi odeš
na neko mesto gde nikada
nikada
nikada
nikada više
ne mogu dopreti do tebe
da ti dam poklon
majicu
lančić
farmerice
uzmi bilo šta
samo nemoj da odeš
čak ni deka ne bi voleo
ovako brzo da te vidi
on te gleda i čeka da ispuniš sve ono
o čemu ste pričali
zato nemoj da se ubiješ
ni danas
ni sutra
ni nikada
Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.
- Miroslav Mika Antić (via mrs-izbegnuce)
Danas se možda probudiš, ali ne legneš u postelju.
Danas možda otvoriš oči, a zatvoriš ih prebrzo.
Možda se budeš vozio negdje, a nikad ne stigneš.
Možda kreneš da ispraviš stvari, jer si bio grub, jer si povrijedio nekoga, a ne stigneš.
Možda otvoriš vrata sa željom da počneš ispočetka, pa te smrt pretekne prije nego što uspiješ da išta poduzmeš?
Zašto?
Zato što je nepredvidivo.
Kao što dan ima svoj kraj, kao što proljeće ima svoj kraj, i ti imaš svoj. Jer je svaki početak nečiji kraj, i svaki kraj nečiji početak.
Ko ti garantuje da to nije danas?
Umirali su i mlađi i stariji.
Zašto ti ovo govorim?
Upravo sada, u ovom trenutku, ispravi stvari koje možeš. Reci što osjećaš.
Uradi što voliš.
Ne čekaj “pravo vrijeme”. Svako vrijeme je pravo.
Iskoristi priliku, da ne bude prekasno.
Plašiš se?
Čega?
Što ćeš ojačati sebe, očeličiti svoju hrabrost i upotpuniti vjeru u sebe?
Ti si hrabar.
Ti si heroj.
Ti si borac.
Samo se dokaži.
Ne drugima, sebi.
Sebi trebaš.
Sebi si najpotrebniji.
Voli sebe.
Pa će sve doći na svoje.
(via predajsesrce)