Telefon

Zatvoriš oči, tu i tamo

Kada te zasiti

Galama

I žurba ovog

Odraslog svijeta

Zatvoriš i sjetiš se

Kako si bila dijete

Musavo i zaigrano

Nevinošću svijeta

I to dijete ti nedostaje

Kao neko ko je bio tu, baš u toj sobi,

U minulim godinama

Ali je jednog dana samo otišao

Bez da ti se javio

Ili ti rekao

Da odlazi.

Zatvoriš oči, tu i tamo

I u tom mraku gledaš i brojiš

Osvojene planinske vrhove

Životne pehare i ceremonije

Koje su vodile

Do tvoje sobe i godina

Koje sada imaš.

Život je trebao biti

Jasniji

Zar ne?

Zatvoriš oči pa ignorišeš strah

Da je put pogrešan

Da ne vodi nigdje i da ćeš

Ostatak života

Raditi posao kojeg mrziš, da ćeš

Ostatak života

Odlaziti kući nekom koga

Mrziš ili još gore

Nekom ko ti

Ne znači ništa ili gore od toga

Da ćeš

Ostatak života

Provesti sama.

Zatvoriš oči pa zapališ

Ili popiješ ili provedeš noć

Sa nekim

Tijelom

Koje nosi baterije

Umjesto srca

Otupiš jaz

Kupiš par trenutaka

Nečeg

Čemu ne vjeruješ

Za par sati

Kajanja i onda

Zatvoriš oči pa se nadaš

Da će se naći neka suza, da će

To nešto da se

Isplače iz tebe

I napokon bude mir

Neka nova ti

Dovoljna sebi u svom

Mikro svijetu.

I zatvoriš oči, kad ono tijelo ode,

Iz tvoje sobe

Zatvoriš i uzmeš telefon

Otkucaš tih devet brojeva

Prisloniš uz uho i

Kažeš

Hej

Znam da je kasno ali

Htjela sam

Samo

Da te čujem.

I tada krene

Da curi

Da manje boli

I budeš dobro

Kad glas s druge strane

Kaže

Sve je uredu

Šapatom kojim nekog

U svom krevetu

Čuva

Od buđenja

I zatvoriš oči

i prekineš vezu

I zaspiš u svom

Golemom krevetu

Dok se glas

S druge strane

Razlomljene linije

Zatvorenih očiju

Pita

Šta ste kog vraga

Napravili

Jedno drugom.

ljubavnimarlboro

— Steve Maraboli (via goodreadss)

via weheartit

i want:

Daily reminder!

Ja nisam tip koji se žali ljudima. Čak ni danima poput ovog, kada me satire sve što može da me satire i kada počinjem vjerovati da je pakao smješten upravo u svakodnevnici sranja koja nam testerišu živce, ne govorim o tome. Takvim danima mi se obično i drugi ljudi jadaju tovareći tako svoje sitnice na moju planinu govana ali ja svoje i dalje ćutim. Deda me učio, a ako je iko bio kavalir onda je to bio deda, da muškarac nema pravo biti slab niti smije pokazati ranjivost i pred kim - osim pred ženom koju voli. Ćutnja je stvar intimnosti vlatite duše, a intima pripada samo jednoj ženi.

.

Snow days up north

(via naturaekos)

(via imenabezjustv)

Umela je da bude pijana Iako je sasvim trezna I uvek je volela da me ošamuti Svojim rečima Umela je da bude daleka Poput severa Hladna A onda na momente prava vatra Nikada nisam znao sa njom Je l’ otrov ili lek Rekao bih da je bila Pomalo od oba -@obecao_si, Sanja Mitrovic

cecisn, writing prompt #17: Write about moving on (via wordsnquotes)

U redu, svađali smo se, plakali smo, ti si imala nekoga, ja sam imao nekoga. Ti ponosna, ja tvrdoglav, brisali smo slike, palili uspomene, dijelili društvo, sad je dosta… Sad mi se lijepo vrati.