Reblog if you don’t have a tumblr 

Antonije

Antonije, ako kažeš da nam pesak smeta,

U ledenu pustinju Egipat pretvoriću.

Dok ruke žele puste želje,

Otrov jedini je lek.

U mraku vidiš me.

Oči sijaju kao dijamant, vatra topi led,

Hajde da prodajemo poglede!

Ljubim uspomene umesto tebe,

Dodiruju na neverovatne načine.

Naša ljubav kao stvaranje Adama.

Brišem oči, ne puštam suze

Različite reči, različita značenja, različiti

pogledi, različita sećanja.

Sve je palo u vodu, potonulo na dno.

Interakcija sa svemirom, u meni žive zvezde.

U očima vide se sve planete, u srcu krijem

razne daleke dimenzije.

Ubila sam se Antonije, kraj je.

Kraj je našoj ljubavi i vremenu.

Volela bih da me pamtiš po dobru,

Jer ipak,

Antonije, ubila sam se iz ljubavi prema tebi,

Nadam se da ćeš jednog dana zbog toga,

ipak,možda, oprostiti sebi.

‘’Hoćemo li zapamtiti ovaj Januar?’’ -Hoćemo, ako mu ukrademo jednu noć. Njemu neće značiti ništa, nama će značiti sve.