ako se ubijem ovde sada u dnevnoj sobi više se nikada neću osećati loše neću razmišljati neću brinuti neću se nervirati oko faksa neću boraviti u ovoj kući koja mi crpi energiju
jer mrtvi ljudi se ne osećaju loše mrtvi ljudi ne razmišljaju mrtvi ljudi ne brinu ne nerviraju se ne idu na faks i nemaju energije
mora da je divno biti mrtav
ali ako se ubijem ovde sada u dnevnoj sobi
nikad više neću videti zalazak sunca nikad neću pomaziti nijednog psa nikad više neću čuti tatu kako se smeje nikad više neću otići ni na jedan koncert ni popušiti cigaru na prozoru ni pojesti pet velikih kesa ljutog čipsa i zaliti to litrom taurina i posle proklinjati boga alaha budu i dambldora što mi želudac nije od čelika nikad više neću zagrliti svoje prijatelje nikad neću ustati ujutru i zateći sestre kako ispijaju kafu direktno iz džezve nikad se više neću gađati čipsom sa bratom preko trpezarijskog stola nikada neću videti Amsterdam nikada se neću vratiti u Prag nikada neću završiti faks nikada se neću tetovirati nikada neću poljubiti onu budalu opet
jednog dana će biti bolje jednog dana će bolje sutra da se ušunja u moju kuću kroz uvek otvoren prozor na potkrovlju a ako se ubijem ovde sada u ovoj dnevnoj sobi neću biti tu da ga sačekam
