Log in
Avatar

@gaziranipacov69

Lost is better than never seeking👽 Srbija, Nis Ig: viktorv66
Posts
gaziranipacov69

Zagrljaj od prošlog puta traje više od deset dana. Još nije omlitavio. Još nije ustajao. Miriše na našu kožu. Jednu. Spojenu. Na njegov obraz i onaj prevoj na vratu, malo ispod uha. Njegov okovratnik nije skinuo moj poljubac u 5h ujutro. Nema objašnjenja za to kako se čuvamo u porama. Samo trajemo. Uprkos rastancima.

Ljubimo se kad nas niko ne gleda.

- Smešno mi je ovo naše idi mi dodi mi Ijubakanje.

- Nije idi mi dođi mi.

- Nije?

- Ja sam uvek dodi mi. Čak i kad idem.

- A gde ideš kad ideš?

- Do tvog čekanja. Do Ijubavi i nazad.

(Za)Ijubimo se. Čekamo se u sebi. I nije teško.

gaziranipacov69
gaziranipacov69
Avatar
eternalseptember
“According to Greek mythology, humans were originally created with four arms, four legs, and a head with two faces. Fearing their power, Zeus split them into two separate beings condemning them to spend their lives in search for their other halves.”
~Plato’s The Symposium.

How many times will I reblog this? “Always.”

I will always reblog. 

Forever reblog

❤🐥

gaziranipacov69

Dok govoriš "volim te", osećam kako prolaziš kroz mene i vezuješ se za svaki deo mog tela. Svaka reč, u tonu umiljatog glasa, leči svaku moju ranu, i jedina bol koja ostaje je ona kada nisi pored mene.

gaziranipacov69
gaziranipacov69
Avatar
gaziranipacov69

PUŽ

Ti čudni stvore sa kućicom na leđima sa domom na sopstvenoj kičmi.

Puziš i tražiš hranu, čekaš da kiša padne pa da prošetaš vlažnim pločnikom. Sijaš u travi mokar od rose kliziš niz kap.

PROKLET SI ! SAM!  

U tvojoj kući ima mesta samo za tebe i nikoga više.

A ti si možda čitav svoj život tragao za nekim koga bi u svom domu ugostio

i sa njim pod krovom svoje kuće podelio šoljicu čajaili kafe…

gaziranipacov69
gaziranipacov69
Avatar
pisemdaklepostojis

"Sad shvatam. Postoji jedna ruža... mislim da me je pripitomila..."

Baš kao što se to u Malom princu surovo opisuje kao "pripitomljavanje" , tako je u biti sa svim odnosima među ljudima. Nema svrhe pokušavati izdresirati vuka, ako ga prethodno niste pripitomili. Ako niste shvatili zašto je baš ta osoba drugačija od ostalih koje znate. Lako je biti ruža. Ali, biti nekome ruža, to već zahtjeva malo više truda. I pronaći svoju ružu u moru drugih, također nije ni blizu lakog. No, možda najvažnije od svega, o čemu zapravo i govori ova divna knjiga, jeste da ustvari treba da pripitomimo sebe sebi. Da očistimo svoje srce od svega negativnog i naučimo konačno da ne tražimo savršenosti u ovom nepravilnom svijetu. Jer, samo srcem vidimo, bitno je očima nevidljivo... 🌻