ZVEZDIN NOVI SJAJ

Zvezdin evropski put u sezoni 1997/98.

Navijači Crvene zvezde su nakon niza godina dočekali da na utakmice svog omiljenog tima idu sa većim ambicijama od olimpijskog mota “važno je učestvovati”. Crveno-beli, nakon par saplitanja početkom takmičenja u ABA ligi, poslednjih par meseci “gaze” sve pred sobom i daju nadu simpatizerima da je ovo ta, predugo najavljivana, “sledeća sezona”. Ljubitelje košarke posebno raduju igre tima sa Malog Kalemegdana u Evropi, gde su ostali jedini srpski predstavnik, a utakmice koje su prikazali u prvom delu Evrokupa im daju za pravo da se nadaju ozbiljnom rezultatu u drugom po rangu evropskom takmičenju. Dok čekamo naredne utakmice u grupi L podsetićemo Vas na jedan od najvećih uspeha crveno-belih u evropskim takmičenjima ostvaren u sezoni 1997/98.

  • Sastav: Ivan Knežević, Dušan Macura, Danijel Milić, Petar Popović, Vladimir Radmanović, Dalibor Stupar, Igor Perović, Vojkan Benčić, Igor Rakočević, Jovo Stanojević, Zlatko Bolić, Milenko Topić, Vladimir Kuzmanović, Oliver Popović, Dejan Mišković, Željko Topalović. Treneri: Ranko Žeravica, Tom Ludvig, Vladimir Lučić, Mihajlo Pavićević.

U domaćem prvenstvu 1997. Crvena zvezda je završila na 12. mestu od 14 ekipa i na jedvite jade u poslednjem kolu sačuvala prvoligaški status. To leto je prošlo izuzetno burno na Malom Kalemegdanu, napravljena je totalna rekonstrukcija u igračkom i stručnom kadru. Formiran je repsektabilan tim, a od Mornara iz Bara, koji je bio u finansijskim problemima, preuzeto je mesto u evropskom “Kupu Radivoja Koraća”, tada drugom po jačini takmičenju na Starom kontinentu.

Zvezda je morala da prođe kroz kvalifikacije do grupne faze, tada još uvek nije važila krilatica da “svi igraju košarku” pa su crveno-beli lako prošli taj deo takmičenja savladavši kiparski Panatinaikos iz Limasola sa skoro 60 poena viška u dvomeču.

Grupna faza je donela ozbiljnije protivnike, ali je tim sa malog Kalemegdana izgubio samo jedan od šest odigranih mečeva. I taj izgubljeni je bio već u delu kada su crveno-beli obezbedili prolazak u šesnaestinu finala, a poraženi su u “Pioniru” od grčkog Peristerija. Crveno-beli nisu imali rešenja za mladi dvojac tima iz Atine Milan Gurović - Marko Jarić. Interesantno je da je današnja ikona crveno-belih, Gurović, u obe odigrane utakmice bio izuzetno šuterski raspoložen. U prvoj je postigao 25 poena, a u “Pioniru” je bio još bolji sa 26. Taj poraz je, ipak, ostao u senci odličnih igara i po dve pobede nad Bnei Herclijom iz Izraela i Kapfenbergom iz Austrije, kao i podvigom u Atini nad Peristerijem.

Dogurala je Zvezda do eliminacione faze, prvi protivnik je bila ekipa Fontane iz Sijene, danas poznata kao Montepaski. Crveno-beli su pred taj meč dobili i novog, trećeg po redu te sezone, trenera Vladislava Lučića. Ranko Žeravica je započeo sezonu, a određeno vreme je publiku zabavljao i Amerikanac Tom Ludvig, prvi stranac na klupi beogradske ekipe. Sijena je u prvom meču stekla devet poena kapitala, ali se ta prednost ispostavila malom za dvoranu “SPENS” u Novom Sadu (“Pionir” je bio zauzet) u kome su Lučićevi igrači pobedili duplo većom razlikom. U osmini finala i četvrtfinalu protivnici Zvezde bile su dve turske ekipe. Prvo je pala Darušafaka, koju su crveno-beli dva puta tesno savladali. Na red je došao i Kombasan iz Konje, za koga se znalo da u svojoj dvorani retko gubi utakmice (ko je gledao meč protiv Zvezde zna i zašto). Tim sa Malog Kalemegdana je odigrao sjajno pred svojom publikom i u Tursku otišao sa 15 poena razlike, što se ispostavilo dovoljno. Konja je pred svojim navijačima tik uz aut liniju uspela da pobedi sa četiri poena viška. Strahovalo se pred polufinale sa francuskim Šoleom zbog poznatih vanserijskih atletskih karakteristika njihovih igrača. Posle rezultata 81:59 u Beogradu taj strah je delovao neopravdan, ali Zvezda ne bi bila Zvezda da se malo nije poigrala sa živcima svojih navijača. U Francuskoj su poraženi 22 koša razlike, što je ipak bio povoljan rezultat kojim su se plasirali u finale.

  • U našoj zemlji je, kao i uvek, bila kriza, a košarkaška javnost je bila kritički nastrojena prema stanju u domaćoj košarci. Kritikovan je sistem takmičenja, izražavana je sumnja u kvalitet mladih igrača, trenera, a sve je više potencirana priča o potrebi za stranim igračima u domaćim klubovima. Ta sezona je završena kao jedna od najuspešnijih u domaćoj košarci, Partizan je završio kao četvrti tim Evrope na fajnal foru Evrolige u Barseloni, Crvena zvezda nesrećno izgubila finale “Kupa Radivoja Koraća”, dok su odlične partije pružili i košarkaši Beobanke. Čuvena generacija Darka Rusa, sa igračima po pravilu krvavih kolena na kraju meča, zaustavljena je u četvrtfinalu Kupa Evrope od moćnog Žalgirisa. Tog leta je i reprezentacija Jugoslavije postala prvak Sveta u Atini.

Protivnik crveno-belih u finalu bio je italijanski Meš. Ekipa iz Verone je sezonu ranije igrala finale Kupa Evrope i poražena je od madridskog Reala, a u tom trenutku su bili četvrtoplasirani tim Serije A, tada jedne od dve najjačih liga na Starom kontinentu. Lider ekipe bio je Majk Jucolinjo čije ime je ostalo ucrtano u pamćenju navijačima Crvene zvezde. Amerikanac italijanskog porekla je bio retko viđen šuter sa totalnom slobodom u igri. Karijeru je započeo na poznatom Pen Stejt Univerzitetu, a draftovan je od strane Dalasa gde je i proveo dve NBA sezone. Zagrevanje pred utakmicu je započinjao sa 50 vezanih šuteva za tri poena, a “legenda kaže” da je ubacivao minimum 45 pokušaja. Pored njega, timu su snagu davali Nemac Hansi Gnad, Danac Joakim Džeriko, Amerikanac Rendolf Kiz i kapiten ekipe, italijanski veteran Roberto Dalavekija.

Finale se igralo na dva dobijena meča, a prvi je zakazan u Veroni. Iz oba tabora su se složili da je Zvezdina velika prednost dvorana “Pionir” u revanšu i 7.000 navijača. Crvena zvezda je prvi meč odigrala bez greške. Otišli su hrabro u Italiju, sa namerom da u prvom meču postignu što bolji rezultat. Jucolinja nisu ni pokušali da zaustave, on je utakmicu završio sa 27 poena, ali su ostatak ekipe totalno blokirali i dozvolili im samo 68 kođeva. Crveno-beli su postigli 74 i sa plus šest krenuli ka Beogradu ubeđeni da im se smeši evropski trofej.

Mediji su već videli Zvezdu na tronu, iz kluba su upozoravali da ništa nije gotovo, a Meš je došao u Beograd rasterećen uloge favorita. “Pionir” je bio krcat, zagrevanje je počelo sa 50 pokušaja Jucolinja, a sa tribina su stizali uzvici podrške i oduševljenja prilikom svakog prolaska lopte kroz mrežicu. Sećanja očevidaca su različita, ali ima onih koji kažu da Majk nije promašio nijedan šut.

Promašivao je kasnije u igri, nije to bilo najblistavije veče sjajnog igrača, ali je utakmicu završio kao najefikasniji pojedinac sa 18 koševa. Odbrana Zvezde je odradila dobar posao što se njega tiče, ali je lidersku ulogu u odlučujućem meču preuzeo kapiten Roberto Dalavekija. Postigao je 13 poena, od toga četiri trojke iz pet pokušaja u veoma bitnim trenucima utakmice. Meš je vodio čitavim tokom, crveno-beli u nekoliko navrata ozbiljnije pripretili, ali nisu uspeli da sačuvaju šest poena viška iz prvog meča. Zvezda je podlegla atmosferi, odigrala jednu od retkih slabih evropskih partija, ni dan danas niko ne ume da objasni zašto. Kao najveći krivac okarakterisan je Vladislav Lučić koji je i smenjen nešto kasnije nako jednog poraza u domaćem prvenstvu. On je džentlmeski i preuzeo odgovornost na sebe, ali sigurno je da nije jedini odgovoran za negativan rezultat u poslednjoj utakmici. Zvezdini ključni igrači su bili roviti zbog povreda, a neki još uvek nisu bili dorasli velikim mečevima…

Dugo se tugovalo nakon poraza, a iz današnjeg ugla, 15 godina kasnije, više je nego jasno da je Zvezda napravila veliki podvig. Tu sezonu je završila kao šampion države i naredne dve je igrala Evroligu, bez većeg uspeha. Novi milenijum nije doneo ništa bitno što bi Zvezdini navijači pamtili iz evropskih takmičenja. Tek ove sezone, kada smo već trinaest godina u 21. veku, je napravljen veliki pomak napred u rezultatskom smislu. Zvezda se iznova pojavljuje na košarkaškoj mapi Evrope sa nadom njenih pristalica da će dobiti šansu za neki sličan spektakl poput pomenutog sa timom iz Verone.

PUT DO FINALA

Kvalifikacije: Crvena zvezda - Panatinaikos (Kipar) 90:54 / 89:77

Grupa B:

1. Crvena zvezda

2. Peristeri (Grčka) 82:60 / 77:83

3. Bnei Herclija (Izrael) 92:71 / 72:71

4. Montan Kapfenberg (Austrija) 104:87 / 86:59

1/16 finala: Crvena zvezda - Fontana Sijena (Italija) 72:81 / 91:73

1/8 finala: Crvena zvezda - Darušafaka (Turska) 67:62 / 81:77

četvrtfinale: Crvena zvezda - Kombasen Konja (Turska) 81:66 / 63:67

polufinale: Crvena zvezda - Šole Basket (Francuska) 81:49 / 74:96

finale: Crvena zvezda - Meš Verona (Italija) 74:68 / 64:73

Autor:  Dragan Panajotović