Znaš li ti koliko sam ti priča, pesama, citata posvetila? Koliko sam puta nazdravila u tvoje ime? Jesi li svestan da često, zbog tebe, ostajem budna do četiri, pet ujutru? Znaš li koliki kez imam na licu i kako mi srce ubrzano lupa kad vidim tvoje ime na displeju, da odbrojavam dane do našeg ponovnog susreta, da uveče neprestano vrtim film unazad i maštam o svemu što bi moglo biti? Znaš li da si prvi koga se setim ujutru, da si moja poslednja misao uveče i da jedino o tebi razmišljam kad popijem malo više? Jesu li ti pomenuli ikad koliko često im pričam o tebi, o nama i našim noćima? Znaš li da bih se jedino tebi uvek vratila? Shvataš li koliki uticaj imaš na mene i koliko je jedna noć provedena sa tobom u stanju da mi poremeti čitav život? Je l’ znaš da se oraspoložim čim pomislim na tebe i da imam glupavi osmeh od uveta do uveta kad god si kraj mene? A, znaš li da jedino sa tobom mogu otvoreno da pričam o mnogim stvarima, da volim da te slušam i da ti tolerišem mnoge stvari koje inače ne trpim? Ne, naravno da ne znaš i nikada nećeš saznati. Nedostaješ mi, ali sam si kriv što to nikada nećeš čuti od mene. Priča mi se sa tobom, ali ne želim da ti dosađujem. Volela bih da si sad kraj mene, ali znam da je to nemoguće. I, za kraj, samo me zanima da li ti ikad pomisliš na mene, jer ja o tebi ne mogu da prestanem da razmišljam…
Puštanje pesme unazad i udarac u prozor.

Meni se desilo nešto što nikako ne mogu da objasnim. Pre par meseci, drug mi je dao link za pesmu na youtubeu (Cradle of Filth - Dinner at Deviants table). Ali ta pesma je snimljena i puštena na yt od pozadi. Drug mi je rekao da pogasim sva svetla uveče, pustim pesmu i stanem na sred sobe a zatim zatvorim oči. Tako sam i postupio. Počela je pesma, a ja vidim nešto mi čudno. Ukapisao sam i zašto. Ta pesma pevana od pozadi, ustvari je Molitva Gospodnja, Oče naš ( Znači da kada se stvarno sluša onda je obrnuta molitva). Slušao sam i slušao pesmu, trajala je neka dva minuta. Stojim u mrklom mraku na sred sobe, svi u kući zaspali a napolju pada sneg. Samo odjednom vrisnu neko napolju i zvuzne nešto o moj prozor. Pola života sam izgubio na to veče. Odmah sam uključio svetlo i isključio pesmu. Prišao sam prozoru da vidim šta je udarilo, pomislio sam da je neka sova. Ali.. nije bilo ničega. čekao sam da čujem korake mog ćaleta kako se penje da vidi šta je to lupilo, ali niko nije došao. Svi su i dalje prespavali sve, kao da se ništa nije čulo. A udarac i vrisak su bili toliko glasni da bi mogli da probude i mrtvaca.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Priča:

Only Marko Now

I dok se ti preispituješ i vrtiš film unazad, sto puta premotavaš iste scene i pitaš se gde si to pogrešila, zoveš ga, plačeš i ponižavaš se, on već proslavlja mesec dana ljubavi sa nekom drugom.
—  Simonida Milojković - Ljubav u doba kokaina
Text
Photo
Quote
Link
Chat
Audio
Video