slovenci

5

Slovenia Olympic medalists in Sochi 2014.

Tina Maze: Gold medal in Women`s Downhill and Woman Giant Slalom.

Žan Košir: Bronze in Men` Parallel Giant Slalom and silver in Men`s Parallel Slalom.

Peter Prevc: Silver in Men`s Normal Hill Indvidual and bronze at Men`s Large Hill Indvidual.

Teja Gregorin: Bronze at Women`s 10km Pursuit.

Vesna Fabjan: Bronze at Ladies Sprint Free.

Congrats to all Slovenia Olympic team!!!

#Iamproudsloveniangirl

Opens Jan 11, 6-8p:

After the Fall
 curated by Andrea Pemberton

Garis & Hahn Gallery, 263 Bowery, NYC

This show marks the opening of Garis & Hahn, a new gallery space on the Bowery. Featuring photography by Gideon Barnett, Felix R. Cid, Pao Houa Her, Matthew Monteith, Yorgos Prinos, Hrvoje Slovenc and Monika Sziladi.

"the exhibition speaks to the constantly evolving variety of new techniques in the medium of photography today. In a range of distinct styles, these seven artists are exploring innovative permutations of the staged, the candid and the constructed." - thru Feb 16

O genomu slovenstva



(A smo zdaj notri? Dobro! Torej.
)
Ko pomislim na obdobje devetnajstih let, mi šine v glavo vprašanje oziroma misel kaj je pravzaprav devetnajst let v primerjavi z večnostjo? In odgovor, ki se ponudi sam od sebe, bi rekel, je jasen in neizpodbiten: nič! Če pa govorimo z gledišča mlade demokratične države, pa je devetnajst let večnost. Lahko bi rekli, da gre za jasen znak uspešnosti nekega višjega smisla in to je ogromno. To si je treba priznati. In pazite, to v času, ko potomke evropskih pracivilizacij bogato rijejo po mulju, slovenski narod uspešno kljubuje kvazi demokratičnim viharjem, se izogiba monetarnim čerem ter tajkunizirani družbi.
Ampak zakaj ravno mi? Zakaj je tako? In ravno mi, bi reku, ki veljamo v svetovno-evropski konstelaciji, borzi človeštva za drugorazredno in hitro pokvarljivo robo. Da bi seveda našli odgovor na to vprašanje, se je treba popolnoma, bi reku, drugače vprašat: ali gre tu za površinsko muhoenodnevnični slučaj ali za nek globlji in stabilnejši dokazljiv razlog? Odgovor je jasen. Ne gre za naključje, ampak gre za neuničljiv samoohranitveni genetski zapis slovenskega naroda. In treba se je zavedat in si končno priznat, da smo narod junakov in to nas dela drugačne in močnejše. Močnejše od največjih nacij globusa. Če temu ne bi bilo tako, bi, ko so nas prvič poskušali pohodit, ostali le zlahka odstranljiv madež na parketu zgodovine. In ta utopična, bi rekel, želja pokoriti, izkoreniniti nas, nas zasužnjiti, nam vzeti identiteto, nas katalogizirati, nam sesesti hrbtenico, nas priključiti ali pa izključiti, če hočete, nima prihodnosti in ne more doživeti epiloga in ga nikoli ne bo.
Mi smo, Slovenci smo Ginkgo biloba, ki preživi atomsko bombo. Smo tisti, če hočete po angleško, outsiderji, ki na nogometni zelenici vzamejo dvestokrat večjega nasprotnika, ki se že zasmraja in gnije navznoter zaradi nerealne in pretirane samozagledanosti, in se smeji tisti isti slabi benigmi sali slda, kje da je Slovenija, kaj je to, a je mogoče to kaj za na kruh namazat?
Zato pa: Samir, Jasmin, Aleksander, Mišo, Boštjan, Branko, Bojan, Suad, Marko, Dejan, Andraž, Robert, Darijan, Valter, Andrej, Dalibor, Rene, Tim, Milivoje, Zlatko in Zlatan ter spoštovani gospod selektor Kek, s sodelavci. Veste, vi ste heroji slovenskih src. Zakaj? Ker zdaj vsi vedo, da Slovenija ni nekaj kar namažeš na kruh in nima veze s Slovaško. Zdaj vsi vedo, da je eno veliko srce, ki utripa ponosno, močno in neomajno. In se ne ustraši ničesar. Lahko smo majhni, lahko smo skromni, ampak smo Slovenci. Eni in edini, bi rekel Slovenci, v do sedaj znanem vesolju, prostoru in času. In tega dejstva ne more spremeniti nič. Zato kličem bravo fantje in vse najboljše mati domovina!
(Dobro, gremo zdaj to še enkrat posnet, ker sem se zmotil. Je že posneto. Dobro. Dobro.)

dr. Slavoj Žužek (Jurij Zrnec)

Proslava ob dnevu državnosti (24. 6. 2010) , vir: RTV Slovenija  
Slovenci s trebuhom za kruhom v tujino

Slovenci s trebuhom za kruhom v tujino

Decembra je bilo na zavodu za zaposlovanje prijavljenih 124.000 brezposelnih, danes jih je že skoraj 130.000 tisoč – v mesecu in pol torej 6.000 brezposelnih več. A število je najbrž še višje.

Tudi mladih brez dela je vsak mesec več, v tem hipu naj bi jih bilo 33.000, kar je približno 25 odstotkov vseh brezposelnih, je za TV Dnevnik poročala Damjana Bakarič.

Leto 1987 je bilo najlepše leto glede…

View On WordPress

Pralni stroj številka šest

Danes sem od Z dobil vprašanje, kdaj bom začel blog pisati v nemščini. Verjetno nikdar. Prvič zato, ker ne znam, drugič pa zato, ker vem, da je veliko bralstva nemščino v srednji šoli jemalo precej z levo roko. Za to mi je še danes žal. Čeprav pa ne morem ravno trditi, da bi za naše nemciste na gimnaziji dal roko v ogenj.

Očitno pralni stroj številka šest v pralnici bere ta blog. Pred eno uro mi je namreč požrl dva evra. Sumim, da mu ni všeč moje mnenje o knofu. Ker sem bil v copatih sem se enostavno vdal v usodo in se odločil, da kartico napolnim jutri. Mašina je namreč dva bloka stran, tla pa so mokra.

Ne vem če so tudi moje črne hlače brale ta blog in se prestrašile, da jih bomo v eni fazi prali na 30. Iznenada so se mi strgale na skrajno neprijetnem mestu. Pred odhodom na Simon-Dach Strasse (najbolj živa ulica v Berlinu, Friedriechshain) sem v stanovanju zaslišal nek čuden zvok, podoben ježku na čevljih. Ne vem zakaj, ampak zdelo se mi je, da je zvok spustila jakna. Pomislil sem, le kje si se skrival ježek, ježek.

Po pol ure v precej slabem baru-restavraciji (Kingston, v lasti ljudi iz Šri Lanke - šrilancev?, v ponudbi pa pravzaprav vse, kar obstaja - od italijanske do mehiške), ki so ga ob moji odsotnosti izbrali gostje, sem ugotovil, da nosim strgane hlače. Baje, da se ni videlo, ni pa prijeten občutek in to iz dveh razlogov. Prvič, hlače sem imel zelo rad in drugič, ni prijetno, če ti veter brije po jajcih. Retrospektivno sem se spomnil, da sem na poti do Frankfurter Tor na U-Bahnu sedel kot da sem lastnik vlaka in podzemne. Ampak v Berlinu vidiš vse, tako da mislim, da se nihče ni pretirano sekiral.

Danes so bile volitve. Miha, ki je na praksi na slovenski ambasadi, je povedal, da je v Berlinu v njegovi dopoldanski izmeni volilo 5 ljudi. Sicer nas je Berlinu kar tisoč in pol. Borut Pahor je presenetil. Precej dober procent, drugi krog bo še skrajno zanimiv. Gladko sem se zmotil v svoji napovedi par dni nazaj. To z veseljem priznam. Očitno nisem kaj prida politolog. Res pa je, da nisem spremljal niti ničesar glede teh volitev.

Sem pa vedel, da Zver nima za brlog. Verjetno precej velik udarec za njegov ego.

Me pa zanima, kaj bodo sedaj povedali pametnjakoviči, ki so kritizirali kampanjo BP, ko je betoniral, šival, jahal in bog ve kaj še, nisem niti spremljal. Mislim, da so se vsi oglaševalsko-medijski eksperti naše dežele strinjali, da dela veliko napako. Potem so šli nazaj v svoje pisarne pisat glupe analize za naročnike, prodajat jumbo plakate za ceno, ki so jo potegnili iz riti, navijali cene “kampanj” za državna podjeta, svetovali pri raznih bedastih zadevah ter nasploh onesnaževat slovensko krajino z ne-kreativnimi in sila povprečnimi oglasi. Čestitke! Včasih je pametno pomniti kaj se govori in piše.

PREGLED SITUACIJE – 17.07.2012.

image

——->


Банке европске, камате балканске, рате драконске.

Када су, почетком прошле деценије, стране банке почеле да долазе, као оправдање за тадашње високе камате понуђено је објашњење да су Срби, као клијенти, непознати. Једноставније речено, нисмо имали кредитну историју, а банка није сигурна да ли ћемо бити савесни дужници, па се од таквог ризика бранила високом ценом позајмице. Када стекнете кредитну историју камате ће, објашњено нам је, ићи доле.
Марија Р. се врло добро сећа оваквих изговора и да није реч о њеном џепу, били би још смешни.
– Сада отплаћујем трећи готовински кредит и, гле чуда, по знатно вишој камати. Први „лаки кеш” индексиран у еврима 2004. године уговорила сам с каматом од 11 одсто, а текући отплаћујем по 16,5 одсто. Значи цена позајмице повећана је за седам, осам година за 50 одсто. Где је нестала та моја кредитна историја, а била сам уредан дужник што се види и по томе што ми је банка одобрила и трећи зајам – пита ова корисница банкарских производа.
Њену кредитну историју „појео” је, чини се, кредитни ризик земље. Јер управо овом чињеницом стручњаци објашњавају високу цену новца у нашем случају.
А одговор на питање зашто су камате код нас високе добија се и кад се суштински погледа истини у очи – од чега банке живе. Претраживањем годишњих извештаја о пословању, долази се до једноставне и добро познате истине: банке живе од камата на зајмове. Око 70 одсто њихових прихода „уберу” од народски речено интереса, а остатак од накнада и провизија.

Извор:
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Banke-evropske-kamate-balkanske.sr.html


………………………………………………..

Naše elektronske novine:

BESPLATNE AKCIJE ▸ http://paper.li/besplatneakcije/1334312614

TELEKOM AKCIJE ▸ http://paper.li/besplatneakcije/1335333201#

………………………………………………..

.

image

.


U domaćem biznisu ima 15 hiljada stranaca, najviše Kineza i Slovenaca.

Sve je više vlasnika i suvlasnika firmi i radnji u Srbiji koji su pristigli iz inostranstva. U biznisu ima najviše Kineza - 2.190, slede Slovenci, pa Italijani, Hrvati i Mađari. U preduzetničkim „vodama“ Srbije trenutno „pliva“ 3.515 stranih državljana.
Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da su stranci učestvuju u vlasništvu u čak 11.435 preduzeća. S druge strane, strani kapital je u Srbiju ušao kroz 6.848 inostranih kompanija, koliko ih je osnivača ili suvlasnika firmi.
- Po broju stranih građana koji su osnivači ili članovi udela u domaćim privrednim društvima, posle kineskih državljana, slede slovenački - kažu u APR.
Među strancima koji ne posluju kao pravna lica trgovina je najzanimljivija delatnost. Nespecijalizovanom trgovinom na veliko se bavi, 1.172 preduzeća i radnje, trgovinom odećom i obućom 301, a tekstilom 269. Konsultanti su u 685 slučajeva, dok 183 firme grade stambenene i druge zgrade.
Velike strane kompanije, s druge strane, u Srbiju su ušle kroz direktne investicije ili kupovinom preduzeća iz privatizacije. U Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza kažu da je među 225, trenutno aktivnih projekata, u slučaju njih 99 proizvodnju pokreću stranci.
U privatizaciji je strancima prodato ukupno 177 preduzeća. Većina kupaca su bile kompanije, ali i dvadesetak građana. Već je raskinuto 46 kupoprodajnih ugovara, a za desetoro građana se ispostavilo da su nepouzdani kao kupci.

Izvor:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:388547-Domacim-firmama-gazduje-15000-stranaca


————————————————————————————————————> # ———> ПРЕГЛЕД СИТУАЦИЈЕ – НАСТАВАК: http://besplatneakcije.tumblr.com/danaspregled ————————————————————————————————————>


image

——-> Akcionarima Energoprojekt holdinga (ENHL) na ime dividende po 5% akcija.

Najveći domaći građevinar, Energoprojekt holding (ENHL), uknjižio je novu emisiju akcija iz neraspoređene dobiti koju je ranije odobrila redovna skupština akcionara ove kompanije, objavio je Centralni registar hartija od vrednosti.
Svaki akcionar najvećeg domaćeg građevinara koji je taj status imao na dan 11. juna (dan dividende) na 20 postojećih dobio je jednu novu akciju.

Nakon ove nove emisije, Energoprojekt holding ima emitovanih 9.937.538 akcija što po poslednjoj ceni od 425 dinara daje tržišnu kapitalizaciju kompanije od 4,2 milijarde dinara (36,6 miliona evra).

Izvor:
http://www.sinteza.net/vesti/belex/energoprojekt_holding_uknjizio_5_akcija_iz_dobiti.html


————————————————————————————————————>


image

——> Beogradska berza juče: Velik promet Sojaproteina (SJPT).

Prvi trgovački dan u sedmici obeležio je odličan promet u trgovanju koji je u velikoj meri bio posledica nekoliko transakcija akcijama bečejskog Sojaproteina (SJPT). Ukupan promet u trgovanju akcijama iznosio je 214,6 miliona dinara, dok je indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, izgubio na vrednosti 0,4 odsto, spustivši se na nivo od 435,8 poena.
Ubedljivo najprometnija akcija bio je bečejski Sojaprotein koji je ostvario promet od nepunih 210 miliona dinara, uglavnom na nivou od 530 dinara, u nekoliko velikih transakcija. Soja je skočila 8,4 odsto, značajno ublaživši pad indeksa najlikvidnijih akcija.
Ostale hartije iz realnog sektora daleko su zaostajale po prometu.
Nakon usporavanja u petak, akcije NIS-a (NIIS) i danas nisu beležile veliku tražnju, spustivši se na 624 dinara uz promet od 1,8 miliona dinara. Aerodrom ”Nikola Tesla” (AERO) je takođe pao pola procenta na 385 dinara.
Obveznice stare devizne štednje zabeležile su promet od nepunih 20 hiljada evra, a prinosi svih serija osim A2013, približili su se godišnjem prinosu od šest procenata.

Izvor:
http://www.sinteza.net/dnevni-izvestaji/beogradska_berza_16_jul_2012.html


####################

KOJA JE DANAŠNJA CENA AKCIJA?

SVE ŠTO JE VAŽNO I NEOPHODNO DA ZNATE O AKCIJAMA
NISA, AERODROMA, TELEKOMA I OSTALIH “BESPLATNIH” AKCIJA
PRATITE DNEVNO I BESPLATNO NA:

# WWW - http://besplatneakcije.tumblr.com/
# WWW - http://www.besplatneakcije.com/
# WWW – Telekom akcije - http://paper.li/besplatneakcije/1335333201#
# WWW - Besplatne Akcije Dnevnik/Daily - http://paper.li/besplatneakcije/1334312614
# WAP - http://besplatneakcije.tumblr.com/mobile
# FACEBOOK - http://www.facebook.com/#!/besplatne.akcije
# TWITTER - http://twitter.com/besplatneakcije/favorites

————————————————————————————————————> # ———> ПРЕГЛЕД СИТУАЦИЈЕ – НАСТАВАК: http://besplatneakcije.tumblr.com/danaspregled ————————————————————————————————————>

Hrvoje Slovenc
IV-III
2012
4 x 5 black and white film negative, pigment ink print diptych, mounted on aluminum

No Greater Fiction a group exhibition featuring works from Manal Abu-Shaheen, Peter Baker, Felix R. Cid, Sarah Muehlbauer, Yorgos Prinos, Hrvoje Slovenc, and Monika Sziladi. 
Curated by Art Historian, Curator and Professor Ágnes Berecz.
On view until January 3rd, 2015 

4

BOSI Contemporary
Tumblr | Facebook | Twitter | Instagram | Pinterest | YouTube 


◉ 48 Orchard Street, New York, NY, 10002
(b/t Hester St + Grand St)


◼ Manal Abu-Shaheen + Peter Baker + Felix R. Cid + Sarah Muehlbauer, Yorgos Prinos + Hrvoje Slovenc + Mónika Sziládi - “No Greater Fiction
On View → October 29 - December 6, 2014



[Images: BOSI Contemporary | 1 → Installation view | 2 → Felix R. Cid, “Foam Party”, digital pigment print, 30” x 45”, 2012 | 3 → Peter Baker, “Untitled, New York”, archival fiber inkjet print, 32” x 48”, 2014 | 4 → Manal Abu-Shaheen, “Untitled (Beirut/Big Ben)”, archival pigment print, 24” x 16”, 2014]

Vljuden, pijanski narod brez smisla za modo?

Statistično gledano so Angleži nekje na sredini med evropskimi narodi in za Slovenci. V Sloveniji težko srečaš človeka, ki bi v ponedeljek ob 10:00 naročil Irish coffee z dvojno dozo Whiskeyja ali kuhano vino z rumom. Ko jim poskušaš razložiti, da je zakonsko prepovedani točenje alkohola do 11:00, so povsem zgroženi nad nesmiselnostjo zakonov. Po drugi strani je zakonsko prepovedano pitje alkohola na ulici. Tega se striktno držijo. To pomeni nobenih ‘Maxi scen’ in nobenega bruhanja. Njihove pivske navade se močno razlikujejo od naših. Oddelki z alkoholom so konec tedna izropani. Za razliko od Slovenije, kjer je povprečna starost nakupovalcev alkohola v najbližjem Mercatorju 16 let, tukaj alkohol kupujejo vsi starejši od 18 let. Držijo se pravila ‘zdiš se mlajši od 25 let, pokaži osebno’. Osebna izkaznice je ‘must have’ pripomoček vedno in povsod.

Četrtek je res mali petek. V četrtek popoldne se začne popivanje, ki traja do nedelje. Sobota je rezervirana za ‘pub crawl’, ki se začne ob 12:00. Priporočljivo je, da nimaš prehudega petkovega mačka, sicer je sobota opoldne definitivno prezgodaj za drugo rundo. Pub crawl traja dokler ne omagaš ali drugače, do nedeljskih jutranjih ur. Imajo dobro pivsko kondicijo. Vsake toliko pridejo na vrsto tudi druge substance. Če se v petek pozno popoldne še mešajo pozni deloholiki in zadnji nakupovalci z zgodnjimi žurerji, je v soboto ob istem času že na sporedu promenada večernih toalet. Bolje rečeno vse skupaj meter materiala, ki je daleč od primernega letnemu času in temperaturam. Ko sem pakirala oblačila, sem pozabila na poletno kolekcijo oblekic, ki jih oblečem le v najhujši vročini in ne decembra pri 0°. Tukaj bi prišle prav. Zraven ne smejo manjkati balerinke ali sandali na paščke. Da o nesmiselnosti plaščev, jaken in podobnih sovražnikov ne govorim. Najlonke v te kraje še niso zašle. Včeraj me je na cesti ustavila punca, stara približno 20 let. Močno je deževalo, pihal je veter in bilo je okrog ničle. Bila je povsem premočena, v 7/8 hlačah in zgornjim delom, ki sem ga včasih klicala top. To je bil tisti top, ki smo ga nosile pri 7,8 letih. Njen edini problem je bil najti vodo, ker je pojedla čili. Meni se je zdelo, da ima več kot en problem. Ne zanima jih vreme ali letni čas. Vedo, da bodo nekje na toplem (ali jih bo grel alkohol) in se ne obremenjujejo, kaj jih čaka na poti do končne točke. Da ne bom kritizirala samo ženski del populacije; tudi moški znajo povsem zgrešiti. Kratki rokavi so za počitnice v Španiji in ne angleško zimo. Še vedno vidim kolesarje brez rokavic in v kratkih hlačah. Najboljši prizori so v tistih predelih, kjer živijo večinoma študentje. V okoliških trgovinah srečaš študente in študentke v ekstremno kratkih hlačah, supergah in zimski jakni. Zgleda kot, da jim je med učenjem ‘padu cuker’ in so morali nujno nekaj kupiti. Trenutno je aktualen še en trend. Božični motivi. Nakup puloverja z jelenčkom, Božičkom, jelko, snežakom … je dobro vložen denar.  Primeren je za vsakodnevno nošenje ali ‘jumper day’ in se odlično poda tako k poslovni obleki kot h kavbojkam in visokim petam. Tisti bolj drzni si kupijo kombinezon škrata, jelena ali Božička. Kot modni dodatek je na voljo verižica iz lučk za okrasitev jelke. Prav tako ne sme manjkati kapa s cofom.

Ni pomembno ali si oblečen v škrata ali nosiš burko, nihče te ne obsoja kakšen si. To je nekaj kar mi ne poznamo. Sprejeti drugačnost in biti vljuden, ne glede na to ali se strinjaš ali ne. Vljudnost je sigurno njihova vrlina. Ko mi povsem potetoviran in preboden najstnik reče ‘Thanks love’, sem še vedno presenečena. Thank you, Please in Sorry slišiš večkrat dnevno. Opravičujejo se vedno in povsod, tudi če ni potrebno.

Ocena:   vljudni              da

             pijanci              da, vendar bolj olikani kot Slovenci        

             modni trendi     zadovoljivi, če si fan topshop-a in recikliranih oblačil z mamine mladostne omare

Kako mladi Slovenci v Italiji vidijo svojo prihodnost?

Popoldne bo na Fakulteti za uporabne družbene študije v Novi Gorici simpozij Kako mladi Slovenci v Italiji vidijo svojo prihodnost.

"Glavni pobudnik srečanja je raziskovalec in asistent, strokovnjak za manjšinska vprašanja, Dejan Valentinčič /pogovor; Novi Matajur/, avtor pravkar objavljene knjige Slovenci v Reziji?”.

Simpozij o stanju mladih v zamejstvu bo potekal na dveh okroglih mizah: Slovenska identiteta, jezik in kultura v očeh mladih Slovencev v Italiji ter Odnos mladih do političnega delovanja slovenske manjšine v Italiji ter boja za spoštova manjšinskih pravic.

Radio Ognjišče

slomedia

slomedia /10. dec.

Slovenci smo tretji največji poligloti v EU

Slovenci smo tretji največji poligloti v EU

Posebni Evrobarometer, ki se je ukvarjal z Evropejci in njihovim znanjem jezikov, je ugotovil ogromno zanimivih dejstev. Rezultati temeljijo na anketi, ki so jo opravili v 27 državah članicah v začetku leta 2012. Izprašali so 26.751 Evropejcev različnih družbenih in demografskih ozadij. Medtem, ko so v anketi leta 2005 vključili tudi štiri države ne-članice (Bolgarija, Romunija, Turčija in…

View On WordPress