Příspěvek do Blaarghu číslo 15 - O rukopisu

Mé písmo je tak nekonzistentní, že každý zásadní pokus o změnu stylu skončí žalostnou směsicí patvarů. Na tuto myšlenku mě přivedl sešit jedné vysokoškolačky, ze kterého se v šalině učila. Ona vlastně většinu času poklimbávala, přičemž jí komicky padala hlava. Písmo měla zajímavé, obzvlášť nadpisy. Většina písmen se udála ve svrchní čtvrtině řádku, odkud se spouštěly tenké nožky. Takoví písmenkoví pavouci to byli. Vizuálně bylo hezké, ale k učení na prd.
Mé vlastní písmo není, na to, jak je o levácích známo, že škrábou až hanba, tak špatné. Tedy, přečíst se dá bez větších obtíží. To, jak je na tom esteticky, je věc druhá a tady si už tak jistý nejsem. Přesto svou funkci plní dostatečně a to by nám mělo jít především, pravda.

RUKOPIS NADJEN U DZEPU (Julio Cortazar)

U tom casu srece sto je bio kao lezanje na talasima, kao prepustanje nekom lebdenju punom topola, nisam joj mogao reci ono sto bi ona shvatila kao ludost ili maniju i sto je to i bilo ali na drugi nacin, na drugim obalama zivota; govorio sam joj o njenom cuperku, o crvenoj tasni, o nacinu na koji je gledala oglase za banju, govorio joj kako joj se nisam nasmesio iz donzuanizma ili iz dosade nego da bih joj dao cvet koji nisam imao, znak da mi se dopada, da mi prija, da voznja naspram nje, da nova cigareta i jos jedan cincano.

:*

VOLIM GA

evo ovako: volim sto je hladan,ne pokazuje emocije iako ih ima, volim sto ga ne interesuje tudji zivot jednostavno fura svoj fazon,volim sto zna kad sta treba reci, volim sto je inteligentan, sto je klosar, volim sve o njemu, volim one ruzne oci, volim ono cudno lice, volim onaj osmjeh, volim one zubice,volim onu glavu,volim usi one, volim one ruke, volim one vene, volim onaj njegov hod, volim ono kulersko ponasnje, volim sto ga volim, volim sve njegovo, volim onaj rukopis,onaj nacin na koji drzi olovku, volim kako umjereno dise, volim onaj parfem koji je nekada samo prisutan na njemu, volim svu onu njegovu gardarobu, volim sve ono sto smo bili, volim one obrve cupave,volim onu koju retardiranu, volim ona ledja, volim kako sjedi, volim kako stoji,volim kako je samouvjeren,volim kako je iskren,volim kako se bori za dvoje drugare,volim kako brani sve oko sebe, volim kad kaze nesto da tako i bude, volim to sto ne laze,volim sto nije zenskaros,volim to sto jedini moze me nasmijat da mi suze poteku, volim sto zna biti ozbiljan,volim sto zna isfurat, volim sto ga je strah nekih stvari, volim sto ga volim a najvise od svega volim nacin na koji me gleda!

Ne, ovo neće biti autobiografija, iako su se mnoge godine nataložile na rukopis prve knjige, jer su sad kao i nekad sve uspomene pažljivo izabrane, jer tko smije opisati još i sve ono što je stvarno bilo? Tko posjeduje smionost da napiše tragedije bliskih osoba ili želju za tim, te na kraju sve ono što se još zbilo ukoričiti u jednu knjigu? Možda neku sliku, neku napisanu haljinu - zbog rastanka s nekim ili skorog odlaska vlastitog? Svaka osoba kao i ja posjeduje slabosti i snagu, viziju svojega života, htjela sam i želim to i danas, pokušati izraziti sjaj njihovih mogućnosti, zaboraviti izdaje.
—  Irena Vrkljan, Svila nestala, škare ostale

#srecnaplaneta Da li ste znali da… Miroslavljevo Jevanđelje napisano u 12. veku predstavlja najstariji sačuvani srpski rukopis. Slika:sr.wikipedia.org #srbija #serbia #jevandjelje #vera #Bog #pravoslavlje #istorija #nasledje #instalike #instagood #inspiracija #kreativnost #ljubav #sreca #radost #mir #molitva #tumblr #tweet #tweegram #facebook

Text
Photo
Quote
Link
Chat
Audio
Video