Možeš naći srodnu dušu, dobrog dečka, pravu ljubav, sve ono što liči na bajku o kojoj maštaju sve dobre devojčice. Ali ako negde na tom putu zalutaš, i naiđeš na nekog od čijeg ti pogleda zadrhti celo telo, nekog ko te oseća, nekog koga misliš, gotovo je. Ako te taj neko obuzima do ludila, a uzima do bola, gotovo je. Nije ti više potrebna bajka sa hepiendom. Potreban ti je taj neko kao istina, voda i sloboda. Kao neodeljivi deo tvoje duše. S.V.

Riješite se herpesa na najbrži način: Potreban vam je samo bijeli luk!

Riješite se herpesa na najbrži način: Potreban vam je samo bijeli luk!

Bijeli luk povećava obrambenu sposobnost organizma. Bogat je mnogim mineralima kao što su kalcijum, sumpor, fosfor i gvožđe, između ostalih.

Herpes se najčešće pojavljuje na usnama i oko njih, a pomoću jednostavnog prirodnog lijeka moći ćete da ga se brzo i efikasno riješite.

Uzmite češanj bijelog luka, sitno ga isjeckajte i stavite na herpes. Pustite da odstoji oko 10 minuta, zatim ga skinite i…

View On WordPress

Bosna i Hercegovina ♥
—  Nije joj potreban tekst himne. Prolivena krv i suze, rekli su svoje. Dovoljno je samo da se spomene NAŠA BIH, da bi se znalo da je krvlju njena prošlost ispisana i niti jedan tekst, neće biti dovoljan da opiše koliko nam je zemlja lijepa. I da opiše nju, JEDNU JEDINU, PRAVU I PONOSNU! Ona koja se PONOSI onima koji je VOLE. Nije ona stara, još je mlada da bi joj bio kraj. Ona je besmrtna, neuništiva i njeno ime će odjekivati jako daleko kad god se spomene. Volim te Bosno moja!
Nekad sam se i ja plašio nevremena u sebi, ali sam onda shvatio da je svakome potreban zagrljaj.

Nekad sam se i ja plašio nevremena u sebi, ali sam onda shvatio da je svakome potreban zagrljaj.

— M. N. (@SanjarSaMeseca)

September 27, 2014

Odrastao si kada shvatiš da mnogim stvarima nije potreban
tvoj komentar.
Rachel Wolchin

"Moje umijeće piskaranja stihova čezne za tvojim likom. Pojavi se,zar ne vidiš da si mi potreban? Postidiš se svaki put kad se tvoj pogled susretne sa mojim, a ja se stidim riječi pisanih tebi. Gledaš u moje bijele ruke, pa u sebi misliš o mojoj bolesti. Moja bolest je u meni, raste kao cvijet kad posadiš. Pokušavaš da osjetiš koliko sam spremna da te volim, a zatim se povlačiš jer u meni ne možeš da pronađeš ništa slično odustajanju. Na stolu pisaća mašina, razno štivo, pročitane i napola pročitane knjige ti ništa ne govori o meni, ali u tebi izazivaju strah. Ko sam ja? Na stolu pored mene  je već uvela ruža, ona koju si mi prije mjesec dana poklonio, i strah se nadvio nad njom,jadnom i uvehlom. Prepoznaješ ga jer je tvoj. Nauči me da osjetim,da prepoznam, kao što tebe poznam po dahu,po koraku. Nauči me da znaš šta da mislim, koliko si spreman sebe dati za nekog kao što sam ja. Nauči me da se plašim ljubavi, nauči me da te ne volim. Sebično spuštaš pogled, ne daješ sebe ni na tren, a ja život u živim između uzdaha, onih koje ispustim kada nam se pogled sretne. A ja život živim između misli o tebi,između priče o tebi, između straha za tebe. Nauči me da te ne volim i tvoj strah će nestati. Moje srce opčinjeno tobom ne shvata da strah uništava sve, i tako ćutim, gledam te i prolazim, kao stranac, kao niko, ostavljam pustoš iza sebe, kao da sve moje pjesme nisu pisane tebi, i kao da te ne znam. I kao da ne postojim. Kao da te ne volim. Kao da me ne boliš.”

Ne dozvoljavam ti da odes od mene na bilo koji nacin. Volim ja tebe, da, ali nije u tome stvar. Stvar je u tome na koji nacin razmisljam o tebi, na koji nacin pricam o tebi i na koji te nacin dozivljavam. Jer ovaj zivot nije fer, i svakome je potreban neko sa kim ce proci taj zivot. A ti si moj neko. Neko pored koga cu da sazrim, neko sa kim cu uspehe slaviti sa najiskrenijim osmehom, neko kome zelim svet da pokazem. Nije mi potrebno da mi govoris najlepse reci, niti da mi kupujes najlepse poklone, potrebno mi je da me drzis za ruku kada se plasim, potrebno mi je da mi ne dozvoljavas da posustanem. Nije mi potrebno da mi obecas kako ces zauvek biti sa mnom, zapravo to najmanje i zelim. Potrebno me je da me nikada ne zaboravis, da ti nikada ne bude svejedno ili da ti vise ne budem posebna. Jer svako od nas zeli da ostane zapamcen. 

„Nedostajala sam ti juče. Jesam. Znam. Nije mi potreban ni poziv ni poruka da bih bila sigurna u to. Jednostavno znam. Nedostajem ti. Ne baš svakog dana, ali nekim danima više nego ikada. I nije mi potrebna ta „nedostaješ mi poruka” da bih znala kako ti falim, isto kao što mi nisu potrebne ni ruže da bih znala kako i koliko me neko voli, ali mi je potrebna ta poruka da prekine tišinu. Da prekine nedostajanje.” T. M.

Godina i šest mjeseci sa dragim… ljubavi jedina hvala ti na svemu, na svim iskradanjima, svercanjem tebe u sobu, cokoladala, svadama, mojim durenjima na tebe sve je to dio nas… i baš takvog te volim najvise na svijetu, samo ja i ti… nije nam nitko potreban …samo ti i ja i nas mali svemir

pisma

Teško da je ikada itko za nekog značio nešto tako veliko, kao što ti značiš za mene; isto tako ne vjerujem da je netko nekome bio potreban kao ti meni. Ja nisam dosad uspio u sebi izgraditi ništa čvrsto, nikakve norme. Ništa me nije zadovoljavalo. Ništa, osim tebe. Ali ja sam ostao ja: okrenut svemu, ne prihvaćajući ništa. Kako je to teško Uobražavao sam i još to sebi uobražavam, da sam sposoban za takvu igru. Sad ne znam jesam li to ja, ali znam da ništa drugo ne postoji. Život me uhvatio na lijevoj nozi. Strah me je. Strašno me strah. Životinja u meni taj strah obožava. Mislim da ću poludjeti jednog dana. Ali tu si ti. U tom stravičnom odnosu osjećam te kao cvijet namijenjen da me spasi. Da me spasi tako što ću sve zaboraviti, i početi živjeti od čistog divljenja prema maloj ljubičastoj tratinčici izrasloj na rubu moje istrule spodobe. To je ljubav čista. Čista kao suza. To je radost.

Mogu sasvim nestati, ali jedno mi je jasno: nema ničeg većeg od riječi koje izmijene oni koji se zaista vole, od njihovih pogleda, dodira, od njihove ruke. Veliki svijet zasjenjuje male ljubavi, i one nestaju, a velike ljubavi smanjuju veliki svijet do mikroba i nadijevaju mu svoje ime, vladaju njime, pomažu mu da živi. Voljeti, to je ono Arhimedovo hvatište kojim možda nećemo pokrenuti planet, ali spasit ćemo ga od ustajalosti, od smrada, od smeća. Koliko smeća, Bože!

Voli me samo. Za jedan dan ti i ja možemo učiniti koliko drugi za jedno stoljeće.

Čitavog života gledao sam tvoje oči…
Ali… kakve ono boje bjehu tvoje oči?
Zelene?
Ne. To se zelenila brda moga djetinjstva.
Modre?
Ne. To se modrilo nebo moga djetinjstva.
Sive?
Ne. To se sivio život moga djetinjstva.
Čitavog života gledao sam tvoje oči.
Čitavog života gledao sam boje iz kojih se tkao moj život,
moj život daleko od mene,
moj život daleko od tvojih očiju,
moj život, zar gore može biti.

Veselko Tenžera,
Pisma Ivani

Prodji me tugo
zar ne znas za drugo
sta sam ti skrivio
milion kazni, a grijeh je jedan
nisam ti valjda potreban
sad kada vise nikom’ ne trebam
Text
Photo
Quote
Link
Chat
Audio
Video