Ako nekim čudom doživite tu sreću da nađete onog pravog, ne ispuštajte ga. Zato što sledeću priliku nećete dobiti. Srodne duše su kao autobusi, sledeći će naići za nekoliko minuta, ali taj neće biti onaj pravi. Jer kada bi postojala gomila takvih, onda se oni ne bi zvali ‘pravi’ nego ‘pogresni’ ili ‘promašeni’ ili tako nekako.
Takav je bio moj slučaj, ali zato što sam imala sreću. Našla sam onog pravog, ali sam ga izgubila. Uprskala sam stvar, ili je on uprskao stvar. Nebitno. Detalji ionako nisu važni
—  Aleksandra Poter

anonymous said:

Voljela sam ga previse a bio je pogresan, ne znam da li cu ga ikada preboljeti...

glavu gore, zamisli tek koliko ćeš voljeti pravog kad dođe, ako si toliko pogrešnog voljela

EQUAL LOVE

Živimo u 21.veku,ponosimo s enajnovijim izumima iz nauke,tehnologije,medicine…na sva usta se hvalimo o tome kako smo humani,skoro  svi mediji nam svakodnevno pune glavu o tome kako smo bez obzira na medjusobne razlike svi zapravo isti.Ipak,stvarnost je dosta drugacija.

Nebrojeno mnogo puta bila sam u prilici da cujem komentare tipa “Nemoj sa njim da se druzis,on je cudak”ili ono cinicno cerekanje ukoliko neki od ucenika da pogresan odgovor na pitanje ili dobije losu ocenu na testu.Otkako sam krenula u srednju skolu ove situacije postale su ucestalije s obzirom da su pojedini ljudi jedinu slamku spasa nasli u zlobnom ponasanju prema onoj deci koja se jednostavno nisu uklopila u dato okruzenje.Omalovazavanje je postalo izgleda jedini vid socijalne interakcije i medjusobne komunikacije a skolska tabla mesto za lecenje svojih neprezaljenih kompleksa za vreme velikog i malog odmora.

Nazalost,vecina dece u nekom periodu svog skolovanja trpi odredjenu vrstu ismejavanja.U tim situacijama jedina slamka spasa su pedagozi ili nastavnici,koji na ovu situaciju gledaju kao na bezazlenu vrsnjacku komunikaciju,jer tada zlostavljaci pokazuju svoje pravo lice pravdajuci se da su se samo nasalili i dajuci prazna obecanja da to vise nikada nece uciniti uz obavezan nastavak:Ako se ponovi pozovite mi roditelje”ali,naravno tu prica dobija svoj nastavak i nastavlja da traje,a borba protiv ove pojave prerasta u borbu protiv vetrenjaca.

  Vecina mojih drugova naalost na ovu pojavu gleda kao na vid svojevrsne zabave s obzirom da imaju petnaestominutnu predstavu za DZ. koja se uvek zavrsi smehom a ponekad cak dobije i svoju ekranizovanu Facebook premijeru i skupi  na hiljade lajkova.

  Plaseci se da ne zavrsimo na tapetu omalovazavanja cesto se povodimo za tudjim misljenjima,dok je “biti normalan” ustvari postalo drugi termin za “biti isti” pa tako da i nije neuobicajeno videti kako 15-20 devojcica slusa istu vrstu muzike samo zato sto je to trenutno aktuelno

 Kao ni da se medjusobno kopiramo sto se oblacenja tice u strahu da ne dobijemo epitet cudnog.

 Iskrenokao zakljucak  cele ove price zelela bih da porucim svima onima koji budu citali ovo da se ne boje da pokazu ono sto zaista jesu,kao i da ne omalovazavaju tudje osobine i ne iskopavaju njegove/njene lose navike,lapsuse,blamove iz drugog osnovne jer sigurno ni vama nije prijatno da budete ismejani od strane okoline

Dajmo sansu svima da budu ono sto jesu,bez straha od ismevanja da slobodno zive,veruju,vole i budu voljeni i zapamtite da je popularnost koju steknete kada nekog ismejete prolazna i da ce vas zbog tog gesta cesto osudjivati,ako ipak zelite da steknete poverenje i ne izgubite prijatelje,uvek se stavite u kozu onoga koga trenutno smatrate cudnim ili ga ismevate zbog necega,setite se da smo svi mi samo ljudi i da svi mi gresimo,imamo vrline ali i mane koje sigurno ne zelimo da se jednog dana nadju na oglasnoj tabli skole

Make love,not war!

                   -Bob Marley

Text
Photo
Quote
Link
Chat
Audio
Video