čekam

i jedem salatu
pričam telefonom
kaži mi šta da uradim
nacrtaj mi
pa još jednom
pa opet
ne ljuti se što ne pamtim ništa
ponovi
nasmej se iz stomaka onako
uzimaj pola moje cigarete
jer sam dosta pušila
i sutra
i opet
i nemoj da voliš moje prijatelje
uzimaj mi knjige
donosi mi knjige
samo ti idi težim putem
samo ti budi takav
izvuci mi uši
naljuti se
viči
ne javljaj se neko vreme
pa onda objasni što nisi
samo nikad nikad
molim te
molim te
nikad nikad
nemoj ljubavi
nemoj da digneš ruke
od mene

Ako je loše voleti kišu,tišinu,knjige,laganu muziku i šume,ako je loše biti srećan dok gledaš zvezde i zamišljaš neke druge, nepoznate svetove,a u njima vidiš svoju ljubav,kako te čeka, nasmejan; ako je loše biti čovek kome su osećanja iznad materijalnih stvari i koji čezne samo za romantikom,upaljenom svećom i dodirom,iskrenim i toplim,onda sam najgora na svetu.
Meni ne treba puno

Samo netko
Da mi prstom prati luk leđa
Da me uhvati oko struka
i umiri dlan na udubljenju iznad mojih kukova
Da stavi bradu na moje rame dok mi leži na leđima
Da mi ljubi vrat dok gledam lažne zvijezde na stropu
Da mi se igra prstima

Da legnem do njega
Brojim mu točkice po licu
Upirem kožu i gledam blijedi trag svog prsta
Držim ga za ruku

Da ležimo jedno na drugom
Da ispreplećemo noge 
Da se gledamo u oči, lice na licu
Da me škaklja trepavicama
Da spavamo
Mi i ništa drugo

Bila je takva suprotnost sama sebi. Bila je najhladnija i najsurovija osoba koju znam, rušila je ljudima snove koristeći samo par riječi, a u isto vrijeme, nitko nije znao da vjeruje u ljude kao ona i nitko nije znao više i ljepše voljeti od nje… I znaš, njen osmijeh je uvijek bio tu, a opet, ne sjećam se da sam je često viđao sretnu. I bila je i tako jednostavna, a opet je sve komplicirala.