ostali

Parovi: Besna Ema: Samo su kurve i klošari ostali u kući! (VIDEO)

Parovi: Besna Ema: Samo su kurve i klošari ostali u kući! (VIDEO)

Iako je imala 13 odsto glasova publike, produkcija je odlučila da zajedno sa Vladimirom i Ema napusti vilu.

Ema Lapin je večeras ispala iz rijaliti šoua Parovi. Iako je imala 13 odsto glasova publike, produkcija je odlučila da zajedno sa Vladimirom i Ema napusti vilu.

Dok se pakovala pevačica je zaplakala jer nije očekivala da će napustiti rijaliti.

– Ovo nije fer. Samo kurve ostale. I klošari…

View On WordPress

Ležim.
Nisam baš najbolje.
Kako bih i bio…
Izgubio sam te…
Pa postavljam sebi par pitanja.
Nema odgovara, kao i uvek.
Sem proklete tišine…
Sem prokletog nedostajanja tebe.
Reci mi nešto, hoćeš?
Kako da zaboravim te oči?
Kako su me samo zaljubljeno gledale.
Kako da zaboravim ukus tih usnana?
Ma, nijedne me nisu tako ljubile.
Kako da zaboravim te ruke?
Ruke nežne devojčice koja je grlila onako najjače, najlepše na svetu, onako kako grli samo neko ko istinski voli.
Kako da zaboravim pramen smeđe kose?
Mrsio sam ga, sedela si mi u krilu, pričao sam ti o ljubavi, smejali smo se…
Kako da zaboravim onaj glas, onaj smeh, koji sam znao tako glupo da imitiram samo da bih ga mamio sve više i više samo da bih uživao u njemu?
Kako da zaboravim miris tvoje kože?
Poljupce koji su ostali na tvom vratu?
Onaj parfem?
Eh, vozim se u tramvaju, osetim ga na drugoj, pa se ponadam da si tu, a nisi?
Svejedno.
Nasmejem se.
Nisi tu, ali seća na tebe.
Kako da zaboravim taj daleki grad kom sam se tako rado vraćao, pa odlazio sjeban, znajući da sve moje ostaje tamo?
Onaj park kraj stanice i onu klupu koja je najveći svedok naše ljubavi?
Brojala nam je poljupce, osmehe, zagrljaje, sećaš se?
Kako da zaboravim naš prvi zagrljaj i ono prvo “volim te” koje je usledilo posle onog poljupca, posle onog blentavog zaljubljenog osmeha?
Mogao bih ređati ova pitanja u nedogled, živote moj…
Ali…
Reci mi, kako?
Kako da te zaboravim?
—  tebi
I dok sam bila u kadi, shvatila sam… da ona deviza čini ono što želiš da čine tebi, da ona deluje samo ako je se i svi ostali pridržavaju. A niko je se ne pridržava. Svet je u suštini pun ljudi koje boli dupe. Pregaziće te ako će tako dobiti ono što žele.
—  Džodžo Mojes - Snovi u plavom
Možda je trebalo da pišem kao i ostali, ali oduvek sam osećao kočenje pred konačnošću štampane reči; to je, verovatno, pitanje sujete - želeo sam, kao i obično, da budem najbolji - prosečnost me vređa, ali, ipak, trebalo je ostaviti neki trag.
—  Una; Momo Kapor

Kvapky vody, čo mi ostali vo vlasoch utriem rukou.
Cítim tú nevinnosť vody. Čistotu.
Skoro ako ty.
Milujem tvoju hladkú pokožku, ktorú nikdy slovo neopíšem.
Nočnú košeľu si nezapnem úplne. Dávam telu dýchať, nech žije a rado je.
A potom, potom zaspím.
Tuho.
Ale šťastne.

vreme

Menjam se. Menjamo se. Menjaju se. Svi se menjamo. Vreme prolazi. To prokleto vreme koje je zapravo naš najveći neprijatelj. Vreme nam uzima drage osobe, drage godine i sećanja. Uspomene blede vremenom. Ono ih krade od nas. Diči se sa svojom pobedom i svakim danom postaje sve jače i jače. Sve ponosnije na ono što je ukralo. A krade nas. Našu ličnost, naša uverenja i naše snove. Krade našu prošlost, sadašnjost i sprema se da ukrade i našu budućnost. Uvek je tu. A uvek prolazi. Dan za danom, nedelja za nedeljom. Prolazi sve brže i bolnije. Boli me ovo vreme. Ovaj ja. Ovo što sam postao. A vreme je krivo. Vreme koje je previše brzo teklo i koje je previše brzo ubijalo mene. A sada sam ostao neki drugi ja. Promenjen od strane vremena i razočarenja koje je ono donelo. Jer na kraju dana kada sumiramo pobede i poraze nije bitno da li smo u plusu ili minusu već da li smo to mi. Da li smo ostali isti ili smo dopustili vremenu da nas promeni. A jesmo. Verovatno jesmo. Ja nisam hteo da se menjam. Ali vreme me nateralo. Ipak menjam se. Menjamo se. Menjaju se. Svi se menjamo. I vreme prolazi.