Volim da mislim kako vas ja poznajem bolje nego ostali ljudi, i da ja vidim u vama duboko zakopane stvari koje drugi ljudi, zato što nemaju vremena i zato što su nepažljivi, ne primećuju.
—  Prohujalo sa vihorom: Margaret Mičel

Za neke ljude sam tu 24/7, bez obzira što mi se ne priča. Ali ostali, koji me se setite samo kad im nešto treba, mogu nekad i da zaborave da mi se jave! To što volim da pomognem, ne znači da može svako da mi se javlja kad god poželi tražeći šta god mu padne na pamet. I ja sam samo običan čovek, a ne mašina koja izbacuje rešenja problema, znanje, informacije i ostalo, kad god se to nekome prohte!

Kako je lako pogrešiti u proceni ljudi.Oni nam pokažu
mali deo sebe,a mi pomislimo da je i ostali deo njih isti.
Lauren Oliver
-

Jedne noći u augustu, dok su sijenke igrale po zidovima, i povlačile se uplašene zorom, dođe mi tuga pitajući da mi bude gost. Rekoh joj da sjedne tu pored mene, a ona me zamoli da joj pričam o godinama što su prošle i tragovima koji su ostali duboko urezani od strane pogrešnih ljudi.

Sjećanja me stigoše i prihvatiše u svoj hladni zagrljaj i zidovi su poprimili boju tinte, a ja se sjetih boje neba iznad Sarajeva one davne martovske noći kad me on odveo na vidikovac, i zabolje me srce koje je tada bilo puno miline, jer sam na jednom dlanu imala Sarajevo, a u drugom dlanu njegovu ruku. Pogledah, sada, prazne dlanove sa duboko urezanim linijama sudbine koja me nije častila ljepotom.

Jastuk mi je poput kamena, a udobnost njegovih grudi negdje daleko, Bog zna gdje, i tuđa se kosa rasipa po njima. Otvaram prozor, a sa planina dolazi miris rane jeseni. Ljeto se brzo potrošilo ovog augusta, kiša je prala gradske ulice češće nego što ih je sunce stiglo sušiti. I shvatih da mi je život sjećanje na prošle dane i mjesece, ono vrijeme kada se nisam plašila biti sretna i kada je svijet imao druge boje..

Uvijek postoji neka osoba sa kojom si bio i koje ces se uvijek sjecati, cije ces poljupce pamtiti, i onaj miris koji bi udisala kad bi stavila ruke oko njegovog vrata. Osoba koju ces pamtiti kao svoju najvecu ljubav. Osijecaji prema toj osobi su zapravo nesto sto se ne moze usporediti sa nicim, ne moze se ponoviti sa nikim drugim. Znam kako vam je svima sijecati se neprezaljene ljubavi, i zao mi je. Zao mi je sto vam se desilo da vas netko digne do neba i onda ste sami, na dnu. Osijecaj je cudan, kao da ste ostali bez polovice sebe, zar ne? Nisam niti u ludilu znala da ce mi netko poput njega izazati tolike emocije, toliku radost, osjecaje za koje ne znam ni nazive. Kazu sve sto je lijepo kratko traje i nista se u zivotu ne moze isto ponoviti dva puta? Pa ja se nebi mogla sloziti s tim. Pogledajte nas, jos uvijek trajemo, a istina je da nista nije isto kao prvi put. Ovaj drugi put je najljepse, drugu sansu koju imamo, necemo dati lako i necu ga pustiti da ode. Zauvijek rekli smo sjecat cemo se jedno drugog, no znam i da sjecanje nece biti potrebno jer kao sto si i rekao, tvoja sam buduca zena:)

13.8.’13

26.6.’14

13.8.’14

v babkinom malomestskom dome, bosa chodim na ulicu, citavam knihy z rodinnej kniznice, v ktorej spavam, pokazene okno nikdy netesni
Vedlajsiu miestnost medzicasom obrastli po striebornych stenach (fakt striebornych) interierove dive porasty, samovolne sa rozpinajuc..sestra mojho otca, sa pred pár rokmi rozhodla zrenovovat jedno z poschodi, nastahovat sa nan, co aj ucinila, avsak nato vzapati zbalila kufor a odisla do anglicka. balkon medzicasom schatral, ponure fotky v ramoch ostali, rastliny zdiveli, plysove koberce komponenty..cele nonsens a krasne

posledne letne dni vas pozvem do polosklenika pod fabrikantnu lampu, budeme pit vajecny liker z kristalovych vaz a tavit sviecky

mas aj vlastny vchod,dvere umiestnene do stredu domu s plechovymi schodmi nabielo a clonou porastu
latentny dom na serioznej ulici

v case prehanok je moznost skryt sa v serosvite na schody, vlastne tam aj takto chodim
babka bola kedysi fotografka a mali sme na zaciatku namestia fotoatelier (ako mala na prazdninach som tam kazdy den chodila na bicykli, to miesto malo specificku vonu po vyvolavacej chemii),ked sa zavrel, prislusne predmety skoncili v dome, zrkadla ovesane umelymi kvetmi, vazy stativy zavesy atak…preto ma babka izby s porastmi predmetmi a experimentami„

leto sa pomaly lame na jesen, caka ma posledny vikend na privodnej chate, posledne stretnutia na vychode a tabackove noci, nadrána na hlavnej, odluka od najblizsich a cau do bratisky

anotheroneinline & diemannschaft-obsession eh ovako:

  • bili extra do 25 minute
  • pogodio lewa
  • poslije se predali
  • box bio od strane igrača
  • žutih kartona ko u mene dlaka
  • howedes pogodio rukom i sudije priznale
  • bayern držao tu tiki taku
  • u zadnjih 10 minuta napadali
  • neriješeno igrali
  • xabi više bio popišan nego pep i ostali igrači bayerna
  • manuela neuera za kralja bayerna
  • boateng bio odličan ali se nešto povrijedio haman
  • svi smotani bili i mene ubili i eto sad sam ja xabi

"Sve je bilo okej, dok on nije rekao da nije siguran voli li me još. Sve ja mogu podnijeti al’ da me prestane voljeti to nikako. Ja volim kad me vole, al’ najviše volim kad me on voli, jer vi ostali ne možete mene tako voljeti. Ako on prestaje tako da me voli, ko će drugi da ga zamjeni? Biće vjerovatno neko. Ali kad? Ko? On me volio na neki svoj način; sebično, ljubomorno, čudno.. Al’ bio je to način koji je meni odgovarao. Ne vjerujem da će neko još da me tako voli, tako čudno. A to je ono što će meni nedostajati, svadje i budalesanja sa tim čudakom."

Nije važno koliko smo puta
Udahnuli dah
Hej, važnije je koliko smo puta
Ostali bez daha
—  "Drama" - Dino Merlin & Toni Cetinski 
Suviše različiti da bi se voljeli. Suviše slični da bi se mrzili. Suviše navikli jedno na drugo da bi se rastali, a suviše jedno drugom važni da bi prijatelji ostali.
Text
Photo
Quote
Link
Chat
Audio
Video