oluje

Genocidal action of the Croatian army “Storm” began on the 4 August 1995, at 4 am with the attack of the U.S. Air Force on the guards of the Krajina Serbs. Then the Croats, with the support of NATO, attacked Serbian positions and populated areas of northern Dalmatia, Kordun, Bania and Lika, at the front 700 kilometers long. During four days of ethnic cleansing of unprecedented scale, about 250 000 Serbs have been expelled from their centuries old homes, around 2000 were killed, of which 1196 civilians, and a huge material damage has been made to Serbian property. The wave of Serbian refugees who fled to Bosnia and Yugoslavia, was the biggest in Europe since the World War II. The “Storm” is still a crime without punishment.
—————————-
Геноцидна акција хрватске војске “Олуја” почела је 4. августа 1995. године у 4 сата по поноћи нападом америчких ваздухопловних снага на радаре крајишких Срба. Потом су Хрвати, са подршком НАТО-а, напали српске положаје и насељена подручја северне Далмције, Кордуна, Лике и Баније, на фронту дугом 700 километара. Током четвородневног етничког чишћења незапамћених размера, са вековних огњишта протерано је око 250.000 Срба, убијено је скоро 2000 људи, од којих 1196 цивила и причињена је огромна материјална штета. Избеглички талас Срба према Босни и СР Југославији био је највећи у Европи од Другог светског рата. “Олуја” је и дан данас злочин без казне.

Uvek je vodila ljubav kao da joj je poslednji put, tako je sve radila, tako je zivela; ali nama ovo zaista jeste, mada nijedno od nas to ne zna, poslednji put. Poslednji put za ove grudi. Grudi Helene Trojanske bile su tako zadivljujuce da kada ih je, po padu Troje, prinela muzu, Menelaj nije bio u stanju da joj naudi. Neodlucna ruka je ispustila mac. Ovo je zena koju volim i ovo su njene grudi. Bezbroj puta premotavam ovu traku u svojoj glavi. Jesi li pokazala zemljotresu svoje grudi, Vina, jesi li ih prinela bogu oluje, zasto nisi da jesi, mozda bi, ma sigurno bi, prezivela.

Ovo su grudi zene koju volim. Stavljam nos izmedju njih i udisem njihov ostar miris, njihovu zrelost. Stavljam svoj ud medju njih i osecam dodir njihove punoce.”

Salman Ruždi “Tlo pod njenim nogama”

Sloboda − Pol Elijar

Na mojim đačkim sveskama
Na mojoj skamiji i drveću
Po pesku po snegu
Pišem tvoje ime.

Preko svih pročitanih strana
Preko svih belih strana
Kamena krvi hartije ili pepela
Pišem tvoje ime.

Preko pozlaćenih slika
Preko oružja ratnika
Preko krune kraljeva
Pišem tvoje ime.

Preko čuda noći
Na belom hlebu dana
Preko vernih godišnjih doba
Pišem tvoje ime.

Na svim mojim parčadima azura
Preko ribnjaka buđavog sunca
Preko jezera živog meseca
Pišem tvoje ime.

Preko polja preko vidika
Po krilima ptica
I na mlinu senki
Pišem tvoje ime.

Na svakom dahu zore
Preko mora preko brodova
Preko izbezumljene planine
Pišem tvoje ime.

Preko pene oblaka
Po znoju oluje
Preko guste i bljutave kiše
Pišem tvoje ime.

Preko blistavih oblaka
Po zvonima boja
Po fizičkoj istini
Pišem tvoje ime.

Po probuđenim stazama
Po putevima razasutim
Po trgovima preplavljenim
Pišem tvoje ime.

Na lampi koja se pali
Na lampi koja se gasi
Preko mojih sjedinjenih kuća
Pišem tvoje ime.

Preko ploda presečenog na dvoje
Ogledala i moje sobe
Preko mog kreveta školjke puste
Pišem tvoje ime.

Na mom ješnom i nežnom psu
Na njegovim načuljenim ušima
na njegovoj nespretnoj šapi
Pišem tvoje ime.

Na odskoku mojih vrata
Preko uobičajnih stvari
Na talasu blagoslovene vatre
Pišem tvoje ime.

Na svoj usklađenoj puti
Na čelu mojih prijatelja
Na svakoj ruci koja se pruža
Pišem tvoje ime.

Na oknu iznenađenja
Na pažljivim usnama
Daleko iznad ćutanja
Pišem tvoje ime.

Preko razrušenih skrovišta
Preko mojih survanih kula svetilja
Na zidovima moje dosade
Pišem tvoje ime.

Preko odsutnosti bez želje
Preko gole samoće
Preko koraka smrti
Pišem tvoje ime.

Na vraćenom zdravlju
Na isčežloj opasnosti
Na nadi bez uspomena
Pišem tvoje ime.

Snagom jedne reči
Ponovo počinjem svoj život
Rođen sam da te upoznam
Da te imenujem.

Slobodo.