nijedna

Lagao sam ti. Nije mi bilo svejedno. Uvijek kada bih te povrijedio nedostajala bih mi toliko da sam ti moro poslat poruku. Cisto da vidim dal si me zamrzila. Ali nisi, uvijek si mi oprastila. I uvijek je bilo mjesta za mene u tvom zivotu. Jedini problem su bili moji osjecaji. Nisam se ja mogao nosit sa njima malena. Nisam ti mogo reci koliko mi zaista znacis. Mislio sam da ako te povrijedim, poput neke kukavice, da cu te moci zaboravit. Ali nisam. Nikada! I one cure sto su mi dizale rejting bile su nula. Ona velika nula. Niti jedna me nije znala pogledom nasmijat, niti jedna me nije znala osvojiti onako na prvu. Ali ti jesi. Na prvi pogled sam znao da ti nemas zamjenu. Pruzio sam ti samo suze, tugu, neprospavane noci. A takva poput tebe je zasluzila puno vise…
Ovako još NIKAD nije rođena nijedna beba!

Ovako još NIKAD nije rođena nijedna beba!

Prošlog mjeseca na svijet je došla prva beba koja je rasla u doniranoj maternici, javljaju svjetski mediji.

Bebu je rodila Šveđanka, a riječ je o velikom napretku u medicini koji će značiti mnogo svim ženama koje ne mogu imati djece.

Jedna žena od 4500 rađa se, naime, bez maternice, a tako je bilo i sa 36-godišnjom Šveđankom koja je rodila dječaka. Iako je imala zdrave jajnike, nije imala…

View On WordPress

#4

Sjecam se prvog naseg susreta.Obje smo bile srecne,male djevojcice najbolje drugarice..Djelile smo sve.Tajne.Samo nase.I mislila sam da ces uvjek biti kraj mene,da nisi jos neko ko ce brzo nestati iz mog zivota.Ali jesi.I to boli..Bole sve one nase price,svaka setnja,svaki razgovor i osmjeh.Zasto nema vise toga?Nije problem u meni,u tebi je.I ako neces to da priznas.Gdje smo sada?Nema nas.Promjenila si se i prema meni i prema svima.Postala si nova osoba,kazes da si srecnija.I drago mi je ako jesi,ali kako mozes zaboraviti sve u jednom trenu?Kako mozes odbaciti sve?Nasi su se putevi razisli i nijedna od nas dvije nije vise ona ista sa pocetka prvog razreda.Ali,ja ne mislim da sam ja pogrijesila,i to ces uvidjeti tek kasnije,ali tad ce biti kasno.A ja sam srecnija sada,i ako tebe nema u mom zivotu drugarice :)

RAZLOG ZBOG KOJEG DA POČNETE DA TRENIRATE U TERETANI (FOR WOMEN ONLY)

Da li ste već radili kardio, grupne programe ili neke druge eksperimente kako biste smršali, doveli se u red i rešili probleme sa povišenim šećerom i jajnicima?

Ja jesam… I to sam ih radila svaki dan, sat vremena dnevno. Izbacila sam ugljene hidrate (jer sam čula da goje), svaki dan sam se motivisala, terala sam sebe, ubeđivala da je to dobro. I vala napredovala sam prvih par meseci. Osećala sam se fenomenalno. Pričala sam o tome šta radim, hvalila sam se.

Nakon par meseci tog hard kora, primetila sam da više ne napredujem. Iako sam sredila ishranu, i dalje sam se osećala kao da treba još da je zakinem. I još! I JOŠ! Dok nisam htela da poludim jer sam počela da mislim da nijedna hrana nije dobra za mene.

Onda sam mislila da je problem u vežbanju. Počela sam da treniram dva sata dnevno. I tako svaki dan. Mislila sam da mi to treba, da to mom telu treba.

Iako sam bila ubitačno fizički aktivna, ja sam konstantno bila umorna. Mrzelo me da se krećem (a usput, izgledala sam kao prosečna devojka koja bi da se zategne tamo-vamo).

Pokušavala sam da dostignem svoj “savršen izgled”.

Kao rezultat svega toga, dobila sam ciste na jajnicima, pomahnitalu štitnu žlezdu i pred dijabetični stadijum.

…………………………………………………………

ZNALA SAM DA MI POD HITNO TREBA PROMENA

…………………………………………………………

Nemanju sam znala neko vreme tad, ali njegovu priču Možeš-Da-Smršaš-Podizanjem-Tegova-Bez-Znojenja-Uz-Pola-Sata-Treniranja nisam mogla da svarim. Bilo mi je nepojmljivo!

Međutim, ja sam želela da stignem do svog cilja makar to bilo i ispitivanje nečega o čemu internet ne vrišti konstantno. Pošto sam znala da me dotadašnje navike vode u propast, morala sam da nađem nove.

…………………………………………………………

A TO JE BILO UPRAVO TRENIRANJE SA NEMANJOM

…………………………………………………………

Zamolila sam ga da treniramo makar mesec dana. Da probam… Našao je način da me uglavi u svoj raspored jer je verovatno video tu moju jarku, zaslepljujuću želju za promenom. Odmah sam rekla da želim da počnem već za dva dana (trebala mi je mentalna priprema. Ipak nije lako poništiti svoje prethodne navike)

Naravno na prvi trening sam došla kao đak u prvi razred. Prva klupa, spremna razrogačenih očiju od uzbuđenja. Počeli smo. Malo čučanj, malo iskorak, malo trbušnjaci, malo ruke. GOTOVO!

TO JE TO???

To je to… Šta će ti više?

PA NAVIKLA SAM DA SE PREMORIM.

Samo polako…

Sledeći trening… Idemo čučnjevi, kolena iza linije stopala, drži prava leđa, uvuci stomak, idemo tri serije, 15 ponavljanja bez težine -Tako je. Neću ni da dižem težine, neću da se nabildujem - ajmo na stabilizator, idemo štap iza glave, spoji lopatice (ala ovde ima da se razmišljaaa). Četrdeset i pet minuta i KRAJ. Idemo rolanje (je*ote al boli) i onda istezanje (JES!)

Sutradan upala mišića. Slatka poznata upala.

______________________________________________

Marijana, hoćeš da digneš danas 100 kila?

MAAA JEEEESTEEE

(namig)

Opa, šipka na ramenima od pet kila. Idemo dve serije po 10 ponavljanja.

Cap cap, odradih ja. I vala umorila sam se.

BRAVO MARIJANA, UPRAVO SI PODIGLA 100 KILA!

Jes! Baš sam bila ponosna.

Da ne dužim…

Malo po malo eto mene na stalku za čučanj. Eto mene na Bench Press-u. Eto mene smanjio mi se obim butina.

Čoveče kako sam jaka!

Kako dobro izgledam!

»>OSEĆAM SE FENOMENALNO«<

Sat vremena treniranja svaki drugi dan, od čega je 15 minuta pod opterećenjem, pola sata u pauzi (blejiš, namiguješ) i onda 15 minuta rolanje i istezanje. Milina!

Ja se danas krećem sjajnom lakoćom! Jajnici su mi savršeno zdravi, lice mi je fenomenalno čisto, hormoni su mi besprekorno umereni.

NO MORE FRUSTRATING BITCH!

Jedem sta hoću radim šta mi je volja, smatram da je sve moguće.

MOJ SVET JE U MOJIM RUKAMA!

image

Napisala Marijana Tomašević

Tog kišnog dana, slagala sam da ćemo ostati prijatelji. Sa tom laži došle su i ostale, one zbog kojih se pati, jer ne mogu postati istina. Bila je jesen. Tog trenutka sam ti rekla najveću laž, da ćemo trajati uvek, nije bitno što nećemo biti ljubavni par, ali volećemo se, i sijaćemo u gradu prijateljstava. Mi nikad ne možemo biti prijatelji zbog boli koja je bila. Zbog sreće za kojom smo se borili. Zbog nesreća koje smo nosili na plećima. Zbog onog tvog „voleću te zauvek“ i onog mog „i ja tebe“. Zbog one noći u kojoj smo se stopili sa mesečinom I postali jedno. Zbog suza koje nikad neće biti zaboravljene. Zenice pamte. Tog kišnog dana, slagala sam da ćemo ostati prijatelji, Zbog slabosti, samo da te lakše pustim. Samo da se lakše odvežu niti koje su nas spajale. Samo da se mirnije završi moj neuspeli san. Samo da manje plačeš, Samo da lakše odeš. Ali znaš, sad ne postoji nijedna rečenica, ili reč, koja bi te vratila meni. Koja bi opet spojila i zamrsila te niti. Koja bi mi vratila onaj nekadašnji san, da mu se opet nadam. Koja bi učinila da više nikad ne zaplačeš zbog nas. Koja ti ne bi dozvolila da odeš.