nestaje

Utorak, dakle, volim te

Jutros sam se probudio

i gledao sam te u oči

a ti to ne znaš

jer si bila daleko.

Moram ti reći

ti si tako lepa

i skakao bih sa tobom

s mosta.

Ustao sam posle,
mislio posle
jeo sam posle
baš me zanima;
šta ti voliš da jedeš?
Nebesa, kako si lepa!
Posle sam jurio sebe
legao u kadu
napunio je
gledao u bojler
i rekoh:
“Ako mi sada padne na glavu
da li ćeš plakati?”.
Kad se čovek okupa
bude mu lakše
pogotovo ako to radi često
i ne priča o tome
jer voda
nestaje
i neće uvek da sluša
jer voda nema uši
samo dušu
pa tako čuje.
Nebesa, kako si ti lepa!
Posle sam se šetao
trčali neki ljudi danas
ja gledam
“Bože, šta njih muči
kad jure za tramvajem?”
Možda ih čeka neko ko ih voli?
Ma, nemoguće!
Ti dozvoljavaju kašnjenje.
Gde ima ljubavi, dozvoljeno je kašnjenje.”
Požurio sam
jer sam i ja kasnio.
Posle, počeli papiri da mi ulaze u srce
i nisam mogao da dišem
a napolju duvao takav vetar
da je mogao da me odnese u tvoj grad.
Tvoje ruke
šta je sa njima
pa šta je sa njima?
Reci mi,
da ne mislim više zašto nisu sada oko mene.
A tvoja kolena
legao bih na njih.
Kada bi otišla
ja bih rekao
”Samo još malo
da vidim, da me ona barem još vole.”
Ostavi mi noge kada odeš, da ne odeš.
Sredom, jedem sataraš za ručak.
Voliš li ti sataraš?
Ja bih ostao iako ti ne bi umela da mi spremiš sataraš.
Mogu da ne volim sataraš!
A, ko da je bitno!
Ti znaš ko sam ja
ti znaš koliko te ja volim
ti veruješ u mene
veruješ?
Smeješ se sada zar ne?
Volim i ja tebe.
Nebesa, koliko te samo volim!

Kad udjes u ovu kucu zakucace te ladan vazduh.Zidovi ispranih boja posmatrace tvoje umorno lice.Kad sjednes na ovaj kauc prisjetices se osobe jedne.Ta osoba nije vise tu al je u tvome sjecanju i nikud ne mrda od tud.
Al zastani kod nase sobe,vidjeces samo rupe u zidu,nece biti jedne slike, nece biti tebe da maknes tisinu i stvoris divljinu.
Al ja jos uvjek mislim da si tu pored mene za stolom.dok gledam u dnu,u dnu ove case,dok ispijam vino,prisjecam se kako je bilo.

I zasto svaki put prodjem pored slika i prisjetim se lika i zasto svaki plac je ostar kao mac i reze me na pola.Zasto na mome srcu okacen natpis zabranjen ulaz kao da je neko promjenio bravu.Potpuni sam stranac u svome tjelu.
Tek sad vidim kako je nekom kad se odvoji od osobe drage.Koracas ulicom samoce,pada ti kisa,nestajes i tones.Ali sjutra ujutro poslije kise na nebu nece biti duge,bice samo tuge,u tvome srcu beskrajno duge.

16 / 03 / 15 (Francuzi kao da ne vole proljeće)

znate one francuske parkove? Versailles, recimo. Za njih se ne može reći da su šarmantni jer su toliko monumentalni da se mjera čovjeka gubi u beskrajnim redovima identično pošišanih platana i u labirintima živice zlatnog reza.

Francuzi vole pravilnost. Zato svake godine, čak i u heterogenoj gradskoj vrevi (Orleans je na primjer bio podosta uništen u Drugom svjetskom ratu pa poslijeratne glomazne kockaste zgrade više manje uspješno životare kraj onih haussmannovski elegantnih iz (pret)prošlog stoljeća), sva stabla moraju proći isti okrutni frizerski tretman : ono malo granja i nedajbože prvog proljetnog lišća što se usudilo izrasti nestaje u buci električnih pila a stabla su, do svibnja i novih uzaludnih grada, gola i groteskna,

no ono što me najviše naživciralo ove godine nije toliko francuski tretman platana ili kestena, nego japanskih trešanja! usudili su se rezati moje japanske trešnje, trešnje koje samo da nisu procvjetale! 

i kako ćemo onda sad znati kad nam dolazi proljeće?!

(možda s Klepetanom)

NAJCRNJI ŽLIJEB

Tako vagnerski
najcrnji žlijeb za tebe sam ispleo
nasmiješila se kao da ne postoji sutra
stresla uz vjetar pepeo.

Sa cigare
u ritmu teškog malja noći
znao sam i previše dobro
zbog punog mjeseca ti suze oči.

Prerezao sam vene gudalom
pitao jecajući što sudbina može
i zar će me na kraju slomiti opet
poznati parfem njene kože?

Balansiram se na zemlji ispod mene
zar toliko boli što nestaješ sa kišom?
Zar sve prave
sudbine čine samoću tišom?

Tako nevino
najcrnji žlijeb za tebe ću isplesti
sumoran svežanj života
sreću moje tuge će prepoznati.

-Berin Češkić

  • Listen
Play

PUT DO KRAJA SAMA NASTAVI

Priznaj da je doslo svemu kraj, volim te josh uvek al’ cutim znaj pokusacu bar malo bez tebe,a ti se priseti nekad na mene ..Kako nam je bio prvi dan i kako dobrom nije dos’o kraj ..ja pamtim sve sto je lepo, a ti si zbog svega kriva znaj ..Tebi nek’ ostane najgore, ja nosim sve sto je najbolje, to sto te volim krivo mi je izgubio sam zivot zbog tebe ..Tebi nek ostane najgore ja nosim sve sto je najbolje, to sto te volim krivo mi je izgubio sam zivot zbog tebe.

Ref:
Put do kraja sama nastavi, osveti se meni i odlazi, sve sto mi treba sada nestaje ..kraj druge sada osecam ljubav sta je..
Put do kraja sama nastavi osveti se meni i odlazi ..sve sto mi treba sada nestaje ..kraj druge sada osecam ljubav sta je ..tebi je lako bez mene, meni jos lakse bez tebe ..sad ostani mala bez mene.

Ja tebe nikad,mala, necu napustiti bicu pored tebe, al’ necu te voleti ti, ti si sve ovo zasluzila ti, ti si meni nisko spustila, sad ili nikada zaboravi na sve pogresio sam jednom ali vise ne ..suzu nemoj (nemoj), vise laznu mala pustiti ..greh u svojoj dusu sama nanosis ..i nikad te nisam lagao, dusu ti dao i propao samo jedno mi je ostalo ..samo uspomena zbog koje sam nestao ..ii nikad te nisam lagao, dusu ti dao i propao samo jedno mi je ostalo ..samo uspomena zbog koje sam nestao !

Ref:
Put do kraja sama nastavi, osveti se meni i odlazi sve sto mi treba sada nestaje ..kraj druge sada osecam ljubav sta je..
Put do kraja sama nastavi, osveti se meni i odlazi sve sto mi treba sada nestaje ..kraj druge sada osecam ljubav sta je ..tebi je lako bez mene, meni jos lakse bez tebe ..sad ostani mala bez mene.

Prva noc posle naseg rastanka ..zakucala si na mojim vratima ..sto si dosla samo me to mala zanima shvati vec jednom ..da te lazem ili ne to mi je svejedno ..koliko puta ja sam tebi tvoje greske oprastao, ali sada kada znam da nemas srce svoje, nadji sebi drugog ..igraj se za dvoje .

Ref:
Put do kraja sama nastavi osveti se meni i odlazi sve sto mi treba sada nestaje ..kraj druge sada osecam ljubav sta je..
Put do kraja sama nastavi osveti se meni i odlazi sve sto mi treba sada nestaje ..kraj druge sada osecam ljubav sta je tebi je lako bez mene, meni jos lakse bez tebe ..sad ostani mala bez mene.

Sjedim za kompjuterom raščupana. Šminka je od sinoć. Suze također. Misli su još gore. Još više gluposti, još više ralnosti, a ništa mašte i snova. Zar svakim danom sve nestaje? Ili je to faza? Zašto odgovore ne mogu pronaći baš kad želim?  Zašto život jedan dan ima smisla a drugi ga želim propustit. Zašto ljudi sanjaju kad na kraju krajeva sve to ode negdje gdje to ne možeš pronaći i vratiti. Ništa se ne može vratiti. Izgubljeno ostaje izgubljeno. Zašto onda tražiti? Što uopće tražimo, osobu ili stvar? Što nas danas čini sretnim? Papir? Komad papira? Više komada papira. To je vrijedno neke kuće? Nekog auta? Neke droge? Bilo što što želimo mijenjamo za papir? Možemo li onda uzeti malo sreće istim tim papirom, malo ljubavi, malo zdravlja, to je uglavnom to. Da čujem. Gdje je taj trgovac tko će mi to ponuditi za malo mog papira? Naći će te ga ili i to moram sama? Zašto me spriječavati u tome, mogu ja to, zar ne? Naravno.. Ni tu nisam dobila potporu, samo običan, više ironičan smjeh izazvan mojim riječima, mojim pitanjem. Draga, to ne postoji. Sreća, ljubav, zdravlje se ne kupuje novcem. Novac? Tako vi to zovete? Pa, da. Novac zvuči močno, za močnog čovjeka. Zašto onda one koji toga nemaju, koji nemaju sve silne novčanice, kojima jedna izmami osmjeh i istu tu sreću o kojoj pričate jer upravo taj čovjek sa jednim komadom papira ima iskren osmjeh jer će svojoj djeci kupiti kruh za jest. To je sreća, a izazvana je novcem? Žalosno, ali istinito. Znate što je još žalosnije? Što svi to znaju, ali tko to razumje? Predstavlja li vama 10 kuna, eura, maraka, dinara, dolara ili bilo koja druga valuta sreću? Cijenite li ono što imate ili žudite za nečim što nemate? A što imate od toga da želie nedostižno? Da li će vas to dostići? Velika je razlika čekati nešto i doći po nešto. Tako funkcioniraju i snovi. Zašto ih čekati? Zašto ne otići po njih, ne dohvatiti sami vrh. Znam da ste trenutno na samom početku, ali razmislite malo, do cilja nikad nije bilo jednostavno doći. Koliko god bio težak, koliko god bio daleko, koraci se ne preskaću, ne broje. Ponekad je lakše samo hodati sa pozitivnim mislima. Eto dragi moji. Čuli ste. Pročitali, a sada ugodan dan vam želim. Virijeme je da svoju kosu i šminku dovedem u red.

�@�z���

Proljetne čizme

Postoji jedna kultna cesta, „majka svih cesta“ (ne, to nije tvoja ulica:) kojom jednom želim kročiti, ali u pravom americana stilu: lagane bež čizme, izlizane traperice, kožna jakna i Ray Ban naočale. Vidim se za volanom crvenog Ford Mustanga koji nestaje u purpurnom sutonu na cesti kroz Mojave pustinju. To nije scenarij starog reklamnog spota za „levisice“, već moja gladna želja za putovanjem kroz povijesnu američku cestu „Route 66“.

Kakve veze ima ta cesta s proljetnim čizmama? 

Keep reading

najviše me boli što ti nisi pravi
što ja nisam prava.
i tvoj glas više nije moj
nikad nije ni bio.
i ne mogu da shvatim
svi oni trenuci,
sreća,
tuga,
toga nema više.
i tvoj sladak osmeh,
i tvoj tužan osmeh.
smeješ se da bih ja bila srećna.

nemoj da se smeješ.
i to me boli.
jer znaš da nas više neće biti. nikada. nigde.

sve bledi, nestaje. samo magla