" Ćutke si me gledao. Namršten i posve zbunjen, iako nisi hteo da priznaš. Pogledala sam snenim očima ka zapadu i uhvatila te za ruku. «Kreni! Nećemo biti usamljeni. Tamo su poznata lica.» Nisi me poslušao. Okrenuo si se ka istoku, ka izlasku sunca i pohrlio ka njemu. A silno sam želela da te odvedem tamo. Daleko. Dalje od sivila koje je gazilo moje i tvoje snove."

I bices tu,tamo gde pripadas,na stranicama,na papirima,vecno zapisana,slova ce teci tvojim venama..jer mrtva si odavno,kao sto smo i mi,odavno mrtvi.Mi nikad vise necemo postojati,a bicemo tu.Nema vise zrakova sunca koji se krisom provlace kroz roletnu.I na kraju,krajeva,ti ces uvek biti moj neko,ko vise nije moj.

anonymous said:

Je li sada kad odete nećete se vraćati dugo ili ponovno idete privremeno ?

Eh to ne znam ni ja, mozda se necemo vracati. A mozda se vratimo na dva tri dana..

Ja i ti nikada necemo biti “mi”.
Ti imas svoju sadasnjost,ja se svoje bojim,jer bi ti mogao biti tu,zato gledam u buducnost.
I smijesim se.Nekim novim ljudima.Nekim novim vremenima.
Ti i dalje budi dobro,Samo mi budi dobro.
Jos uvijek nisam sigurna da li samo okrecem list,ili mijenjam kompletnu knjigu,ali bitno je da laganim koracima krecem dalje.

Samo ja znam:
nikada vise,
nikada vise ,
necemo se uhvatiti za ruke
ni hodati od ugla do ugla
i pokusavati uzalud da se setimo dok cutimo
necega vrlo vaznog,
necega toliko ogromno vaznog
cega se razdvojeni nikada vise necemo moci setiti.

Ljudi se ne unistavaju tek tako. Sa jednim obicnim ‘izvini’ ili ‘nije bilo ocekivano’. O ne, ljudi se unistavaju sa dodirima i divnim rjecima. I mozda nije bilo ocekivano ali je unisteno sve u meni. I mozda nije bilo planirano ali je sve u meni zanijemilo. I ne znam vise ko da budem i kako da se ponasam. I mozda smo svi mi htjeli da budemo drugi ljudi. Spremni na borbu i na ono sto nas ceka, ali nismo uspjeli. Nikad necemo uspjeti biti ono u sta smo se zakleli da cemo biti. I to je najtuznija vijest od svih vijest na svijetu. Cinjenica da smo drugi ljudi. Ljudi se ne unistavaju tek tako. Uz par rijeci i jednim pogledom tuge. Ne, ljudi se unistavaju rjecima i tugom u ocima. Ljudi se lome djelima. I to je najgora osuda. Kada nekog slomite. Ali uzalud je sve. Uzalud je prica da ti je stalo i recenica da sam cura za primjer. Uzalud je sve. Nedostajes skoro kao covjeku voda. I nije prirodno da toliko nedostajes. Nije prirodno i nije uredu. Nikad necu biti dobro. Nikad.

anonymous said:

Moj brat studira u Austriji, i treba mu samo za vizu da ima na racunu, za studiranje to mjesecno sto govoris ne treba uopste imat nista na racunu xd Ne znam odakle ti to

12 mjeseci kada sracunas za studentsko dom, fakultet, kurs i plus dzeparac ispadne 5680€ :) tako da znam o ceemu pricam i jeste treba za vizu da bi mi njima dokazali da mozemo tu zivjeti i da necemo traziti nikakvu pomoc od drzave. A meni su to takodjer trazili u domu :) pa eto odakle mi to

anonymous said:

Hah,bas sam dete,godinu mladji ono ogromna razlika:)) Prvo moramo tebi momka da nadjemo,pa cemo posle mene:)

Ajooj,necemo mi nikad meni naci momkaaa. :D haahah Pa nije to velika razlikaa,mozes da trazis vec devojku,nije rano. :D

carrymetowarpedtour said:

uuuu jeboteee.. njih ce biti tesko za pobijediti, ali medalje vam je osigurana

Realno gledano ni nemamo neke sanse, ali cuda se desavaju. Rekli su da necemo proci ni grupnu fazu, a vidi nas sad :)))

anonymous said:

zivim sa deckom u stanu, placamo zajedno 700 evra, znaci svako po 350 :) i u stanu imamo kupatilo, kuhinjicu i krevete za spavanje :)

Ja govorim da se u studentskim domovima ne placaju po pola soba, mi necemo stan.

Text
Photo
Quote
Link
Chat
Audio
Video