ljube

Odjednom ne želim ljude oko sebe, niti njihov pogled i smešak kojim žele reći kako su srećni što me vide, a nisu srećni, nije im ni krivo što me vide, samo su ravnodušni. A ravnodušnost je gora od bilo čega, ona boli najviše. I ne znam što me ljube svaki put kad me vide, ne volim te njihove poljupce, valjda im je to još jedan lažni iskaz ljubavi. A ne znaju, jadni, da se ravnodušnost ne može sakriti, džaba im sve to, bolje bi im bilo da osmehe čuvaju za neke druge trenutke kad im bude potreban,kao lek koji bi mogao rešiti sve bolesti.
— 
 
youtube

Любэ/Lubeh— Soldat

youtube

Russian National Anthem - Rock Version (by m4ge1)

By Lube/Ljube/Lubeh, Russia’s top ex-army rock band, according to several Russian friends and one very wonderful Polish used bookstore owner who introduced me to the band back in the dark years of high school.

youtube

This song is what made me love wolves from a very small age

(lyrics)

youtube

любэ _ конь

Позови меня тихо по имени
Ключевой водой напои меня
Отзовется ли сердце безбрежное
Несказанное,глупое,нежное
Снова сумерки входят бессонные
Снова застят мне стекла оконные
Там кивают сирень и смородина
Позови меня,тихая Родина
Позови меня,на закате дня
Позови меня,грусть печаль моя, позови меня
Позови меня,на закате дня
Позови меня,грусть печаль моя, позови меня
Знаю,сбудется наше свидание
Затянулось с тобой расставание
Синий месяц за городом прячется
Не тоскуется мне и не плачется
Колокольчика ль дальнее эхо ли
Только мимо с тобой мы проехали
Напылили кругом,накопытили
Даже толком дороги не видели
Позови меня,на закате дня
Позови меня,грусть печаль моя, позови меня
Позови меня,на закате дня
Позови меня,грусть печаль моя, позови меня
Позови меня тихо по имени
Ключевой водой напои меня
Знаю,сбудется наше свидание
Я вернусь,я сдержу обещание…

RTEM: Ukinućemo Parove ako je bilo pornografije!

RTEM: Ukinućemo Parove ako je bilo pornografije!

Posle Cucinog i Atininog lezbo-šoua, bludničile i Mimi Oro i Maca Diskrecija. Ukoliko RTEM utvrdi da je granica pređena, biće kažnjeni.

Bludu i razvratu u rijaliti šou-programu „Parovi“, koji se emituje na televiziji Hepi, očigledno nema kraja. Iako se u ovom programu propagira orgijanje, kojeg je iz dana u dan sve više, nadležni organi i dalje ne reaguju.

Mimi Oro i Cuca Ivona se ljube – Jasmin…

View On WordPress

Ogledalo

Zašto samo nemo ćutiš i tužno me tako gledaš?
Zar ne želiš da se trudiš?
Zar ne želiš biti umesto mene ovde?
Zašto mi svoj osmeh ne daš?

Podari mi nebo očiju naših,svu tvoju širinu.
Prostranstvo i oblake, da prekinemo ovu jezivu tišinu.
Podari mi nešto osim plavetnila i kiše,
Podari sebi život umesto mene, ja ne mogu više.
Zar zauvek želiš ostati odraz samo?

Gledam tebe, moja slika dva tužna lica.
Al’ tu nema dva lika, jedna ista to je priča.
O dečaku iz odraza i devojci što ga vidi.
Okrenem se oko sebe, u sobi je samo ona.
U tom staklu čuvam sebe, pa se srce sa njim slama.

Ne vidim ništa drugo, osim želja koje blede.
Svoj odraz gledam dugo, izaći želi, staklo grebe.
Vidim usamljene oči što žele moju dragu da ljube.
Vidim plašiš se i ove noći, ja u sebi vidim tebe.

K’o ukleti jedrenjak u gusti modri mrak uranjam.
Dusa mi je skrojena od rita.
Tama koju nosim sa svakim komadićem duše
Jedna je tužna priča o dečaku koji u svome telu pati.
O devojčici koja želi dečak biti.
Uklopi, ukroj, slaži, trpi, plači…

Treba se još uvijati tim pokrivačem bola u dugim noćima, reskim jutrima,
pokriti se ponekad preko glave kojoj treba zaštita. Ususkati bosa stopala.


Već dugo boli i već dugo nikome ne dam da te vidi.
I od tebe već se plašim.
Srce tiho,jedva kuca.
Zadnji plamen sreće gasim i ogledalo polako puca.

Zašto samo nemo ćutiš i tužno me tako gledaš?
Zar ne želiš da se trudiš?
Zar ne želiš biti umesto mene ovde?
Zašto mi svoj osmeh ne daš?
U tom staklu čuvam sebe, pa se duša kao srča slama…
… I ogledalo polako puca.
(Why are just silently silent and sadly looking at me? Do not you want to try? Do not want to be here for me? Why don’t you give me your smile? Grant me the sky our eyes, all your width. The vastness and the clouds, to stop this chilling silence. Give me something other than the blue of the rain, Give your life for me, I can not anymore. Do you want to stay  reflect only forever? I look at you, my picture of two sad faces. But there are no two characters, the same one that’s the story. A boy from the glare and the girl to see him. I turn around, the room there was just her. In the glass I keep myself and the heart is breaking with him. I do not see anything except the desire to fade. I look at my reflection for a long time, it wants to get out, scratching the glass. I see the lonely eyes they want my baby to love. I see you’re afraid this night, I see myself in you. Like a haunted sailboat in the thick dark blue I dip. My soul is tailored by rita. The darkness that I wear with each piece of the soul One is a sad story about a boy who suffers in his body. A girl who wants to be a boy. Fit, tailored, agrees suffer, cry … There should be more curl these blanket pain in the long nights, with sharp mornings, cover sometimes over his head that needs protection. Tuck bare feet. For a long time the pain for a long time and do not give anyone to see. And since you already scared. Heart quietly, barely beating. Last luck putting out the flame and slowly his mirror. Why just silently silent and sad are you looking at? Do not you want to try? Do not want to be here for me? Why do not you give me your smile? In the glass I keep myself and soul as heart breaking … … And the mirror breaks slowly.)

Aleksa Šantić - Proljeće

Nemoj, draga, noćas da te san obrva
I da sklopiš oči na dušeku mekom!
Kada mjesec sine nad našom rijekom
I na zemlju pane tiha rosa prva,

Rodiće se mlado proljeće! I svuda
Prosuće se miris plavih jorgovana;
I pahulje snježne padaće sa grana
U naš bistri potok što baštom krivuda.

Uzviće se Ljeljo nad našim Mostarom,
I svaki će prozor zasuti beharom,
Da probudi srca što ljube i gore…

Zato nemoj, draga, da te san obrva!
Dođi, i u bašti budi ruža prva,
I na mome srcu miriši do zore!

1906.

Hajde da ne dolazimo kada nam kažu, jer ne vidimo smisao tom njihovom vremenu, i da im govorimo da nigdje nismo zakasnili. Hajde da im kažemo da oni nikada nisu stigli, i da nas ne bude briga kada se naljute, jer tako mislimo. Hajde da ignorisemo postojanje ljudi sa kojima nikada necemo moci da razgovaramo. Hajde da se zagrlimo, kao puzle u crnom. Hajde da zapalimo cigaretu, ne iz dosade, ili navike, već zato što na zidu stoji znak za zabranjeno pušenje. Hajde da slušamo glasnu muziku, i pijemo votku, i nakon ponoći…dopustimo sebi i da zaplačemo. Hajde da postojimo zajedno. Da nikad opet ne budemo ovako usamljeni.
Hajde, dođi, i reci im da me ne grle, ne ljube, da mi ne prilaze dok pišem, (kao nekad). Prećuti da znaš koliko mi to znači. Prećuti da me voliš. A ja ću čuti.
Sve ću čuti…
Ili izmisliti.