youtube

még mindig ez a legkirályabb ruszki retro szong !

Impossible trick , gripe košarkaško , 1993 , ovo mi je prva slika da san slika svježe naućen trik koji dan danas radin i čini se da ga opet večina današnjih rippera ne može , baza je u tome da san trik sedan dana prije prvog lendanja sanja , jeli se ikome desilo da ste sanjali trikove koji su teški pa ih još niste mogli lendat ? meni je ovo ispa fenomen i kad san ga leda trik mi je označija moj stil i vožnju cili život do sada , Templa (Ed Templeton ) mi je da ideju kako to radit u šta više kombinacija na streetu koji mi je jedan od uzora vožnje , isto ko i one foot trick i kombinacije . thank you skateboarding .srdačan pozdrav. Pike

02:44

reči su čudne, zar ne?
reči me definišu, one su moja religija.
kotrljaju se niz jezik, zadržavaju se na usnama.
urezane su u unutrašnjost mojih kapaka toliko jasno da ne mogu da se sakrijem od njih ni kada su mi oči zatvorene.
one me guše, davim se u njima, ležim bez svesti ispod gomile kombinacija slova.
vezuju mi ruke da ne mogu da pobegnem, saplićem se o njoh dok pokušavam da pobegnem.
reči su bolni šapati istine.
reči su veseli vrisci laži.
a, opet, više mi ništa ne znače.
u sobama mog uma stanuju ljudi koje ne mogu da iščupam iz glave i učinim ih stvarnima. svojim nepostojećim noktima grebu ispod moje kože pokušavajući da pobegnu iz večnog bezvučja, iz večnog zatvora bezrečja.
boli me što sam izgubila sve veze sa rečima, boli me što ne poznajem i ne dodirujem reči koje bi rodile njihove osmehe, nema tih reči koje će naslikati prljavštinu njihovih šaka, beskrajnost njihovih pogleda, večnost njihovih ožiljaka.
krv u mojim venama odavno je zamenilo mastilo, koža je sada samo jedno veliko parče papira koje čeka da bude ispunjeno, a ja sam zavisnik od reči koji danas ipak neće napisati ništa.

Wallware

image

Tko smo mi?

Wallware su kreirali Lotte i Rudi. Supružnici, majka i otac troje djece. Kreativni duo, idealna kombinacija za zajednički rad. Rudi ima 20 godina iskustva kao grafički dizajner. Lotte je pedagog, ali ima strast prema kreativnosti. Oni su odustali od svojih starih poslova i odlučili raditi skupa, koncentrirajući se na razvijanje lijepo dizajniranih proizvoda sa socijalnom vrijednošću. To je cilj za koji se Wallware zalaže.

 

Što je Tanjur#Talloor?

Tanjur#Talloor je prvi Wallware proizvod, koji je pripremila Lotte. “Talloor” je flamanski naziv za tanjur. Htjeli smo ispuniti prazninu između Flandrije i Istre-Hrvatske tako da nam je logičan izbor naziva bio Talloor# Tanjur. Naše kolekcije vintage slika su digitalno procesuirane u prelijepi grafički dizajn. Ove slike su printane na drugačijem papiru, tkanini i platnu sa najfinijom Ultra Chrome Superior  kvalitetnom tintom i onda montirane na ručno puhanom staklu. Na svakom tanjuru je pričvršćena vješalica i izrađen završni obrub od olova ili bakra. Proizvod je 100% ručni rad. Mi volimo lijepe stvari. Rezultat je dizajn koji se dobro uklapa u ovo dizajnersko doba.

Dizajn koji si svatko može priuštiti. Pogledaj u našem webshopu i inspiriraj se!

Više na: http://wallware.eu/hr/

image

image

image

image

image

image

Zvali su ga Ružni, a imao je najlepšu dušu!

U zgradi u kojoj živim svi su ga zvali Ružni. On je bio lokalna napuštena mačka. Umeo je dobro da radi tri stvari: da se tuče sa drugim mačkama, da kopa po smeću i da voli. Kombinacija ove tri stvari dosta je uticala da dobije nadimak Ružni.

Imao je samo jedno oko, a na mestu gde je trebalo da bude drugo oko stajala je rupa. Na toj istoj strani gde je falilo oko,nije imao ni uvo. Njegova leva noga je nekada bila polomljena pa je loše srasla, te je Ružni i šepao. Bio je tamno sivo- tigraste boje, ali na glavi i leđima bili su ožiljciod uličnih okršaja sa drugim mačkama. Kad god bi ga neko video reakcija je bila ista – „O, kako ružna mačka“.

Sva deca su upozoravana da ga ne diraju i da mu ne prilaze. Klinci su ga gađali kamenjem, a kada bi probao da uđe u nečiju kuću priklještili bi mu vratima šape.

Ružni je uvek isto reagovao. Kada su ga polivali vodom stajao je mirno dok ne prestanu. Kada su ga gađali on bi se sklupčao i čekao da napad prođe.

Voleo je da gleda kako se igraju deca iz komšiluka. Ponekad bi im se približio i očešao o njihove noge kao da ih tera da ga pomaze. Kada bi ga neko podigao i prislonio na grudi, počeo bi da sisa kraičak košulje ili minđušu, šta god bi dohvatio.

Jednoga dana Ružni je želeo da ljubav podeli sa komšijskim haskijem. Pas nije baš najljubaznije odgovorio na gest mačora. Napao ga je a ja sam iz svog stana mogao da čujem kako Ružni zapomaže. Odmah sam se sjurio niz stepenice…

Ležao je na trotoaru u neprirodnom položaju, kao da mu jekičma bila polomljena. Podigao sam ga a on je, još uvek preplašen teško dahtao. Pomislio sam kako sam ga povredio kada sam ga podigao i spustio na rame, a onda sam osetio kako mi sisa uvo… To je bio poznat i topao osećaj – čak i u tolilim bolovima namučeni mačak tražio je malo nežnosti!

Tada sam prvi put pomislio kako je Ružni zapravo najlepše biće koje sam ikada video! Nije pokušao da me ogrebe, nije se opirao, naprotiv – potpuno mi je verovao! Eto, sve vreme smo ga zvali Ružni, a on je imao najlepšu dušu!

Uginuo je u mom naručju pre nego što sam uspeo da uđem u stan i pozovem pomoć. Sedeo sam u fotelji i držao njegovo telo u rukama razmišljajući kako je jedna izmučena lutalica uspela da za sekund promeni moje mišljenje o tome koliko je važno imati čistotu duha i ljubavi se prepustiti bez rezerve…

Ružni me je naučio više o životu i emaptiji nego hiljade knjiga na svetu. Zbog toga ću mu uvek biti zahvalan.

Mnogi bi voleli da budu bogati, uspešni, voljeni, lepši, a ja ću se od danas truditi da budem Ružni!

Šta poslije ljubavi ostane? Telefonski broj u memoriji telefona, koji s vremenom izblijedi, sve dok ga jednog dana ne osjetim potrebu pobrisati… Lozinke od raznih računa kao kombinacija mog i njenog datuma rođenja. Ostanu i neke pjesme koje me sjete na nju, i neka mala praznina u srcu kad negdje u pozadini zasvira neka balada. Ostaju i neke ulice kojima smo skupa prolazili, koje još uvijek u svojim zavučenim kamenjarima skrivaju njene mirise. Ostane i njen miris u nosu, i danas toliko intenzivan da ga tražim u svakoj ženi koja pored mene prođe s njenim parfemom; osjetim ga na kilometre… I neke stare poruke u inboxu mail-a, koje mi je žao pobrisati jer su svjedoci jedne velike ljubavi… ’ Pa zar sve ljubavi na vrijeme prekinute, nisu velike? ‘, rekao bi Đole… Ostaje i pokoji pogled slučajnog prolaznika koji više ne vidi tvoju ruku u mojoj ruci; ostaju njegove raširene zjenice shvativši da su među mojim prstima sada neki drugi prsti. I naše ceste kojima smo se vraćali poslije ljubavi, naše plaže na kojima smo dijelili poljupce. Tvoja četkica za zube u mom stanu… Ostanu i tvoji prijatelji, koje sam u vrijeme dok sam bio s tobom nazivao našim prijateljima, a danas, kad od mene okrenu glavu na ulici, shvatam da su bili samo tvoji, da se prijatelji ne dijele. I tvoja sestra koja mi i danas čestita rođendan. Ostaje i lančić bez privjeska, jer sam tada rekao da mrzim pločice, srca i ostale gluposti koje vise po lančićima. Da sam ih volio , danas bi ostao i privjesak… Ostane u ustima okus gorak k’o pelin. Spoznaja da više nisi i nikad nećeš biti tu. Jedno više iskustvo i jedno poveće razočarenje. Ne ostaje baš mnogo, zar ne?

Text
Photo
Quote
Link
Chat
Audio
Video