Baš je zaspala i nisam hteo da je budim, samo sam je poljubio, poželevši da sanja sve ono što sam došao da joj kažem….. i duboko ušmrkao prah njenog mirisa, znajući da je to jedina droga koja me može dići iznad ovog ludila…
Hteo bih da je pozovem, da joj pošaljem poruku, da se stvorim ispred njene kuće s buketom crvenih ruža, ogromnih, od
kojih se skoro ne vidim koliko su velike. Ali tako nešto nisam nikada radio. Ili možda nisam radio dovoljno? Ipak sam uvek smišljao tako nešto, mnogo puta, i uvek sam govorio sebi „jednog dana“…
Jednog dana ću sve to uraditi. Ali nisam uradio ništa. Jednog dana u stvarnosti je jednako s nikada. Nikada. A sada je možda prekasno. U životu se uvek štedimo, uvek mislimo da će doći bolji trenutak za nešto, da će život dobiti smisao, da će se sve promeniti. Sutra, čekamo uvek neko sutra koje može isto tako i da ne dođe…
—  Federiko Moća - Taj trenutak sreće

Prolazila je pored mene uvek nasmejana,nije znala da sam osetio da nije srećna,nije znala da sam samo ja znao da vidim iz očiju kako se zaista oseća. Znao sam da je takva zbog mene. Sve sam znao,ali ništa nisam radio,bio sam nemoćan. Želela je da me zaboravi,a ja nisam hteo da joj smetam u toj želji. Nisam želeo da se trudim. A volim je još uvek,još od prvog dana. I želim je sada još više nego pre,nisam bio sa njom,a imao sam prilike,ali nisam ništa činio i sad mi je teško..

Oterao sam je od sebe. Onu koja me je volela najviše. Koja je trpela sva sranja koja sam pravio. Onu koja je bila samo moja.
Sada kada se setim šta sam sve radio, koliko nisam brinuo o njenim osecanjima. Bilo me je briga. Javljao sam joj se uvek, jer sam znao da ona nema snage da ne odgovori na moju poruku ili poziv. Tako valjda bude kad si zaljubljen. E vidiš, ja nisam umeo da volim. Nisam je nikad voleo, nije mi se cak ni svidjala, samo je bilo zanimljivo provoditi vreme sa njom. Klasicno sam je koristio kad sam hteo. Govorio sam joj najdivnije stvari, a lagao sam. Lagao sam je svaki dan, ali ona mi je svejedno verovala. Znala je da lažem, ali verovala je u moje laži. Tražila je trunku nade za nas.
Pokušavala je da bude hladna, drska i uvek tako nezainteresovana. Uvek u svom svetu. Iskreno nikad me nije to privlacilo. Smatrao sam je cudnom, ali dobra je ona osoba. Iza svih tih kamenih faca koje je pokušavala da ima, krio se sjajan osmeh, kakav samo ona ima. Žalim je što je zavolela nekog kao to sam ja. Nije to zaslužila.
Sada pokušavam da je vratim, ali kasno je brate. Znam, sada je nema. Znam i da me i dalje voli samo ponos stoji na putu. I bolje je, verovatno bih je opet samo povredio. Cudno je kako jedno takvo dete spremno da izgubi sve zbog ponosa. Koliko god da me, i šta god da ja uradim nece biti dovoljno.
Znaš, ne javljam joj se više. Srešcu je jednom, nadam se da ce biti srecna, jer tako ce mene boleti više nego nju. Shvaticu kako joj je bilo. Samo, ona to nece znati. Okrenuce se za mnom, uvek se okrene. Skliznuce i ta jedna suza, cisto da je podseti na bol. Ali pametna je ona, zna da je uzalud voleti mene. Ja sam bio kreten prema njoj, nisam znao da cenim sve što je radila za mene. Znaš, možda ce mi jednom zafaliti ta njena ljubav, ali falio sam i ja njoj, pa me nije bilo. Nece ni nje sada biti.
Shvatio sam šta sam imao tek kada sam to izgubio.

Ovo veče je tako ne znam šta si tugo moja ti od mene hteo srušio si moju mladost i života deo da ćeš sa njom biti srećan to se mnogo VOOOROŠ vratićeš se opet meni kad se razočaraš
Onda pocinjes da gubis snagu. Osecas da ti ponestaje volje da nastavis dalje,polako odustajes od svega,od zivota. Gledas oko sebe, vise ne prepoznajes nikoga, ne prepoznajes ni sebe. Pitas se sta se desilo, zasto se sve promenilo, gde si ti bio sve to vreme? Nedostaje ti sve, nedostaju ti sva ta nasmejana lica oko tebe, kada si hteo ne hteo morao da se smejes i da uzivas. Pogledas napred,ne vidis nista sem bola i tuge,nista sto te privlaci da nastavis dalje. Pa se okrenes u nazad,i vidis koliko je zapravo sve bilo lepo,i koliko si bio srecan, i zelis da se vrati sve,places, ali uzalud, i sam to znas,ali nastavljas da places i zalis sva ta srecna vremena, za koja nisi siguran da ce se ponoviti. Zelis da pobegnes od svega,od zivota,od ljudi, od secanja,svega sto ti nanosi bol. Plasis se da ponovo budes srecan, jer znas da ce srecu opet smeniti tuga,jer tako mora. Trazis mesto u kom ces se sakriti i biti siguran, gde ces samo stajati na jednom mestu, jer ti buducnost donosi samo jos vise bola,a nisi siguran da imas snage. Ne znas ni kako da je skupis,jer nema vise nikoga ko moze da ti pomogne u tome, nema vise ni jednog osmeha koji ti pokazuje da je zivot ipak vredan,i da te ocekuju bolji dani. Polako odustajes. Ubedjujes sebe da vise nista nije vazno,da ni sam nisi bitan. Na kraju prepustis sve tom vremenu, da samo uradi od tebe sta zeli, jer ti vise ne znas i ne mozes da se boris za bilo sta. Ostaje samo nada za bolje dane i bolje sutra, da ce se nekada nesto promeniti, i da ces obet biti nasmejan. Ali ipak, to je samo nada…
O, da.. povredila me. Nisam to hteo da priznam ni sebi a još manje njoj.. Izgubio bi sve bitke tim priznanjem. A ovako, ne priznajući ni njoj, ni sebi, gubio sam dve najvažnije stvari u životu.. Nju.. i sebe…

anonymous said:

Kako si došao do ideje da napraviš tumblr i što ti je posebno ovdje? :)

Imam blog već dugo. :) Samo sam hteo da moj blog budem ja ustvari,da predstavim sebe ljudima da bi napokon shvatili ko sam i kakav sam. Ujedno sam hteo da se oslobodim stresa provodeći vreme na tumblr-u. Posebno na tumblr-u je to što bez problema mogu da budem svoj i delim stvari koje predstavljaju mene bez straha da će me bilo ko osuditi. :)

balkan-quotes said:

1,3,4 :)

1. paa dugaa prica,uglavnom jedan decko mi je obecao nesto ali nije hteo da kaze kad ce to biti,i ja saam ga napadala i on je 30.08.2013 rekao kao da ce to biti za 5 godina i 132 dana (cisto da bi me otkacioo jer sam svaki daan smaralaa <3 haha)  ii on je vrv mislio da cu ja odustati od tog ali sam ja to sracunala i to ustvari ispadne 09.01.2019 ..ii iako smmo se sad malo udaljili :/ bez obzira na sve,sta bude sa nama,gde ko bude bio, na taj dan ima da ga podsetim na to. haha :)

3. nemam bas omiljeeni bend,jer muziku slusam u zavisnosti od raspolozenja,i mogu bas sve da slusam,svuda se uklapam :)

4. ‘98 :))

I uvek smišljam neki novi stih, i neki fazon drukčiji od svih,
al’ uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar:
Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
Hej, reci mi, da l’ još uvek imaš onaj broj sa 203?
Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam popodne?
Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi?
—  Đ.B.
Sanja Doležal: Rajka Dujmića ne želimo na turneji zbog narkotika!

Sanja Doležal: Rajka Dujmića ne želimo na turneji zbog narkotika!

Bend je navodno od Rajka tražio da se pismeno obveže kako će tokom koncerta u Beogradu biti “čist”. Dujmić im to nije htio da potpiše i razišli su se.

Muzičar i osnivač benda Rajko Dujmić (60) neće doći sa Novim fosilima na oproštajni koncert u Beogradu 25. oktobra jer nije hteo da potpiše da neće koristiti drogu tokom oproštajne turneje.
Naime, Novi fosili Dujmića više ne žele u bendu jer ne mogu…

View On WordPress

Idem
od jedne ruke do druge
Gde si
Zagrlio bih te
Grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas
Čujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle
Iz presahlih dlanova
Blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim
Pa oči zaklapam
Idem
Od jedne slepoočnice do druge
Gde si?
—  Vasko Popa
Text
Photo
Quote
Link
Chat
Audio
Video