“Ako se izgubim ili me nema, obećaj da nećeš prestati da me tražiš dok ne prođe tačno trista šezdeset pet dana. Trista šezdeset šestog dana prihvati da bih, da sam živ, već našao načina da ti se vratim i da sam odavno mrtav. Hoću da nastaviš sa svojim životom.”

Ona se odiže sa sedišta i uvlači nogu nazad u auto. „To mi se ne sviđa. Neki ljudi nestanu i budu nađeni nekoliko godina kasnije, živi i zdravi.”
„Da, ali to ne važi za mene”, kažem. „Veruj mi, ako prođe godina, mrtav sam.”
„Okej, dogovoreno”, odgovara ona, oslobađa se iz sigurnosnog pojasa i pribija uz mene. Spušta glavu na moje rame. „Samo ako pristaneš da uradiš isto za mene. Godinu dana. Ni dan više.”
„Obećavam”, kažem, mada lažem koliko sam težak. Tražio bih je dok sam živ.

—  Na ivici večnosti - J. A. Redmerski
Prijateljski povijen ljudski dlan

Književnost – trideset godina od smrti Branka Ćopić

muharem bazdulj

Dvadeset šestog marta 1984. godine, u smrt je sopstvenom voljom zakoračio Branko Ćopić, ključni pisac jugoslovenskih detinjstava. Naslutio je vreme umnožavanja crnih konja i crnih konjanika, noćnih i dnevnih vampira, braneći ipak celim svojim životom i delom naše mesečine, nasmejane zore i tužne sutone

(more…)

View On WordPress

Text
Photo
Quote
Link
Chat
Audio
Video