30 things bubitza likes Explore more popular stuff on Tumblr →

Legenda kaže da postoji mađarska psovka koja otvara vrata pakla. Poslednji zapis ovog dijaboličnog stiha od stotinu pedeset reči nestao je u bombardovanju Hamburga 1943. gde je samo godinu dana ranije preseljen u prostorije hamburškog etnografskog muzeja. Ipak, jedan trag koji svedoči o nečistoći ove psovke ponudio je u svojim memoarima čuveni austrougarski okultista Tivador Ferenci (1850-1912). Tivador Ferenci, učenik nemačkog teozofa i okultiste Franca Hartmana, proveo je svoje poslednje godine života zaključan u porodičnoj kući u Budimpešti, gde je iščitavao bakarnu tablicu iskopanu sredinom 18. veka nadomak Miškolca. Đavolski zapetljan starouralski skript sadržao je mitsku psovku, ključ od vrata pakla. Tivador nikada nije dešifrovao pomenuti skript, ali su njegova istraživanja ostavila bogatu etnografsku građu za istoriju Mađara.

Dolazak Mađara na prostore današnje Panonske nizije, obavijen je debelim velom tajne. Uobičajeno je verovanje da ih je na seobu podstaklo nemirno područje Urala - konstantni ratovi i stradanja. Ipak, sudeći po natpisu na bakarnoj ploči iz Miškolca, Mađari su svoju selidbu mogli otpočeti zahvaljujući jednoj trivijalnoj istorijskoj nezgodi. Predanje kaže da je neimenovani lokalni kavgadžija negde u 9. veku nove ere izgubio ženu u kafanskoj opkladi. U nastalom afektu, istrčao je pravo na seoski trg i izrekao toliko zastrašujuću psovku da su se pod njim otvorila vrata pakla. Skript dalje opisuje užas koji je nastupio, i koji je oslobodio na Mađare svu težinu duševnih taloga podzemnog sveta. Bilo je toliko vrana na nebu, da su zraci Sunca prestali da dopiru do zemlje. Vrane, posvuda. Propali su svi usevi i dragocena pšenica, a u narodu je počeo da se stvara talog teške depresije i melanholije. Razočarani i preplašeni, morali su da beže preko Karpata glavom bez obzira. Statua Arpada (850-907), prvog mađarskog kralja ujedinitelja, prikazuje veliko pero od vrane na šlemu. Grb mađarske kraljevske loze Hunjadi, takođe prikazuje vranu sa prstenom u kljunu. Uzmu li se u obzir još i mađarske psovke koje među evropskim narodima uživaju status neprikosnovene brutalnosti, možemo lako shvatiti značaj ove alternativne teorije o uzrocima seobe Mađara.

Eden Lehner (1845-1914), najslavniji predstavnik mađarske secesije u arhitekturi rekao je: “Mi Mađari nismo bogati kamenom, nemamo puno drveća a nedostaje nam i mineralnih sirovina. Međutim, ono čega imamo u izobilju je blato – najbolji materijal za oslikavanje gorčine jednog naroda”. Valjda je već neprikosnoveno pravilo da narode nastanjene na dnu nekadašnjeg Panonskog mora odlikuje taj melanholični karakter, kao da i dalje vuku na sebi ona stara olovna ronilačka odela. Ovo govorim iz perspektive stanovnika Vojvodine, čoveka koji se rasteže i zeva po kafanama dok u novinama čita o dostignućima naroda koji nisu imali vremena za odmor. Baš kao što neki narodi poštuju i predosećaju more, tako valjda i mi čeznemo za blatnjavom ravnicom koja tutnji pod đonovima naše obuće.

little furball:)